Криминалци су увек корак испред

Европа је можда укинула ропство пре 200 година, али га није искоренила. Широм Европе, криминалне групе зарађују права богатства тргујући људима – многе владе не чине довољно да би то зауставиле.

Трговина људима није најдискретнији облик криминала. Жртве можете наћи свако вече на обали канала близу седишта Савета Европе у Стразбуру, али и у градовима Србије и широм Европе. Јака шминка на лицима не покрива њихову муку и очај. Понекад их полиција приведе и депортује у земље порекла. У већини случајева, жртве су поново, и пре но што се осуши мастило на документима за њихову депортацију, присиљене да се врате у ропство у неком другом делу Европе.

Нажалост, криминалци су увек корак испред. Док трговци људима зарађују велике своте, они којима се тргује плаћају цену. Иако је сексуална експлоатација најчешћи мотив трговине људима, људска бића се продају и због присилног рада, разних видова израбљивања, као и одстрањивања органа.

Како би стали на крај овим срамним делима, Савет Европе је 2005. године усвојио нову, револуционарну Конвенцију за јачање међународне сарадње, спречавање трговине људима, судско гоњење трговаца, помоћ жртвама и стварање посматрачког механизма да би се осигурало да владе држава спроводе оно што су и потписале.

Конвенција ступа на снагу 1. фебруара 2008, дакле данас, и имаће директан правни утицај у десет земаља које су је ратификовале: Албанији, Аустрији, Бугарској, Хрватској, Кипру, Данској, Грузији, Молдавији, Румунији и Словачкој. У Босни и Херцеговини, Француској и Норвешкој, које су је ратификовале у јануару, Конвенција ће ступити на снагу 1. маја ове године.

Конвенција је први међународни уговор који третира људе који су предмет трговине као жртве, а не починиоце злочина. Написана је тако да заштити њихова људска права и достојанство, пружи реалну шансу да изграде своје животе и стави модерне трговце робљем иза решетака.

Трговина људима захтева најширу могућу међународну сарадњу и мора да укључи земље порекла, транзита и крајње дестинације. Конвенција је отворена не само за 47 земаља чланица Савета Европе, већ и за државе ван Старог континента и зато нуди могућност глобалног одговора на глобални проблем.

Превентивне мере укључују подизање свести грађана у земљама порекла трговине људима да би се одагнале лажи и манипулације које користе криминалци тражећи будуће жртве. Са друге стране, владе у земљама које су крајње дестинације жртава трговаца људима морају да делују тако да обесхрабре „потражњу”. У практичном смислу, то значи да без обзира на правни статус проституције у некој земљи, власти морају судски да гоне оне који свесно плаћају сексуалне услуге жртава трговине људима. Наравно, ово није једини начин. Важне мере за смањење потражње када је реч о трговини људима су подизање свести и знања грађана, као и одговарајућа обука.

Конвенција предвиђа период од 30 дана за опоравак жртава трговине људима, као и могућност привремене дозволе за боравак у земљама транзита или крајње дестинације, без обзира на то да ли жртва сарађује са полицијом или не. Конвенција је заснована на искуствима неколико земаља чланица Савета Европе, која показују да се добровољном сарадњом најчешће постижу бољи резултати у вези са судским гоњењем трговаца људима.

Конвенција може да допринесе знатном смањењу трговине људима у Европи. Њено ступање на снагу је важан корак, али пуно земаља – већина њих које су крајња дестинација ове трговине – још је нису ратификовале. Када се постави питање – зашто, владе се често позивају на страх од илегалних имиграната. Али, тиме се очигледно занемарује суштина. Да будем јаснији, третирати жртву трговине људима као илегалног имигранта је исто што и оптужити жртву силовања за непристојно понашање. Исто тако аргумент да би велики број жртава требало да зна да ће опис њиховог посла ићи даље од егзотичног плеса, носи исту тежину као и аргумент да је провокативно облачење позив на сексуални напад. Нико, ни под каквим условима, нема право да одузме слободу другом људском бићу и да га натера да учествује у делима која су против његовог достојанства и његових људских права.

Време је да се стане на пут трговини људима у Европи, а ступање на снагу ове конвенције пружа шансу да се баш то и уради. Зато би државе које још нису ратификовале или потписале овај документ, требало то да ураде без одлагања.

генерални секретар Савета Европе