Префињени џентлмен и шутер

Од извештача „Журнала”

Сакраменто – Огроман дрес на којем пише презиме твоје породице. Са једне стране стоје супруга, кћерка и двојица синова. Са друге, пријатељи. Окружује те више од 17.000 људи који скандирају твоје име. Одају почаст због тога што си их умећем и посвећеношћу чинио срећним.

А ти у центру свега, на месту где пише „Кингс”. Живот стварно некада уме да буде бајковит, када се заслужи.

– Човек више од овога не може да пожели – смирено је оценио, само неколико минута након што му је у Сакраменту уприличена част какву само највећу добијају, један од најбољих Европљана у историји НБА лиге – Предраг Стојаковић (37).

Јурио је ходницима, тунелима, паркетом, ВИП просторијама и местима на терену испуњавајући све жеље и жељице, застајући да се поздрави са свима које познаје и које први пут види. И уз све то, највећу пажњу посветио је онима који га виђају сваког дана.

Шутерском руком грлио је млађег сина који је у татином наручју показивао куда би ребало да га носи. Прстић је био уперен ка паркету, док је друга рука стезала малу лопту. Пеђа Стојаковић, човек кога су Кингси из Сакрамента неколико минута раније званично прогласили „бесмртним”, из тунела је са наследником гледао утакмицу клуба у којем се прославио против Оклахоме.

– Без сумње један од најфинијих џентлмена које сам био у прилици да упознам – описао је лауреата харизматични Гери Џеролд у најави главног догађаја.

И оно што је мање битно...

– Можда најчистији шутер којег сам био благословен да гледам.

Други који су у ноћи између уторка и среде у Калифорнији дошли да подрже пријатеља и саиграча имали су исту поруку – Стојаковић је био фантастичан играч, а остао изванредан човек.

– Овде прослављамо прелепу каријеру једног од најбољих шутера у историји НБА, најбољег саиграча, доброг супруга и оца – рекао је човек са једном од најзахтевнијих улога пријатеља, Владе Дивац.

Када је изашао на центар „Слип Трејн арене”, Стојаковић је дубоко уздахнуо и... Покушао је да крене са обраћањем, али Сакраменто има најлојалнију публику у НБА лиги, кажу и међу најгласнијим. А када пред навијаче стане обожавана личност, потребно је запети из петних жила.

„Пеја, Пеја...”, хорски се орило. Још једном је дубоко уздахнуо, а док је ваздух излазио заједно су летеле и речи захвалности:

– Ово је невероватан тренутак за мене и моју породицу. Стојим пред вама почаствован. Хвала вама, увек сте нас подржавали. Ви сте најбољи и најгласнији навијачи на свету – запалио је америчку масу кошаркаш рођен у Славонској Пожеги пре 37 година. – Хвала мојој породици, брату, жени и деци на љубави, подршци и свему добром што је произашло из тога. Имам пријатеље на трибинама који су дошли, много њих гледа ово на ТВ...

Захвалио је Стојаковић и Кингсима, бившим руководиоцима, тренеру Аделману и наравно саиграчима, окренувши се ка Владу Дивцу, Дагу Кристију, Скоту Поларду, Бобију Џексону и Бреду Милеру који су му чували леђа.

– Рекао сам да ово није за мене, него за све нас. Мој дрес иде горе, а ви идете са мном свуда у срцу.

Уз овације је испраћен са паркета.

Када је прошао кроз тунел, одахнуо је:

– Било је много лакше него што сам очекивао – рекао је када више није био окружен одушевљеном масом. – Никада нисам размишљао о самом овом чину док сам играо. Тешко је сада објаснити како се осећам јер још траје. Вероватно ће ми за неки дан све ово бити много јасније.

Насмејао се и отишао код породице, као човек који је освојио срце Америке и чије ће презиме заувек красити дворану у којој играју Сакраменто Кингси. А о Предрагу Стојаковићу ће кружити легенда која се и сада наглас прича. Легенда о најбољем шутеру и још бољем човеку.

Поклон од Радмановића

Стојаковић је најавио да ће Владимир Радмановић доћи да уприличи свечаност у „Слип Трејн арени”. Момак који је током импресивних 12 година у НБА лиги носио дресове Сијетла, Клиперса, Лејкерса, Шарлота, Голден Стејта, Атланте и Чикага, дошао је у друштву менаџера Александра Рашковића. Носио је и поклон за слављеника.

Њихова земља бомбардује нашу, а они нас подржавају

Сакраменто – Владу Дивцу је припало, према очекивању, да говори о Стојаковићу током самог чина повлачење дреса. Након што се гужва разишла, добра два сата по завршетку меча, Дивац је за „Журнал” и „Политику” причао о поносу који осећа због успеха свог пријатеља.

– Пре свега му честитам. Леп дан за Пеђу, његову породицу и све саиграче. Врло мало људи доживи ово што је он доживео. Сећање на њега је сада вечно. Хвала Кингсима на том гесту, али он је то и те како заслужио – поручио је Дивац.

Владе Дивац држи говор приликом подизања Стојаковићевог дреса (Фото М. Нешовић)

Ви знате какав је осећај када вам одају такву част?

– Прелеп. То је изузетно емотиван тренутак. Круна каријере. Посебно за Пеђу који је освојио све што се може освојити. Од клупских и репрезентативних трофеја, па чак до НБА прстена. Ово је најлепши завршетак.

Људи у Сакраменту говоре са великим емоцијама о Стојаковићу и Вама. На неки начин сте им ушли под кожу?

– И они су нама. Нас двојица смо овде доживели изузетно емотивне тренутке, посебно 1999. године када се дешавало оно лудило код нас. Замислите, у то време њихова земља бомбардује Пеђину и моју, а људи из Сакрамента нам пружају подршку. Било им је жао што се то дешава. Дали су нам огромну снагу. Можда смо нас двојица играли најбоље баш у том периоду. Тај однос нам је чинио огромно задовољство.

Задовољство какво сада осећате?

– Поносан сам као пријатељ и као саиграч.

Српско коло у арени

Сакраменто је један од десет градова Америке са највећом мешавином култура и раса. Индуси, Мексиканци, белци, црнци... Сви су једнаки и сви гаје своје обичаје и културе.

Владе Дивац и Предраг Стојаковић су једним од наших најбољих обележја, спортом, учинили да Србија буде земља која се у главном граду Калифорније изузетно цени. Тако су пре почетка утакмице између Кингса и Оклахоме Сити на паркет „Слип Трејн арене” истрчали момци и девојке из плесне групе „Тесла” у народним ношњама и српским барјацима. Оплели су коло на опште одушевљење свих у дворани, у част Стојаковићевог дана.