Чији су "Наши"

Револуцији је требало "дати по њушци", изјавио је Глеб Павловски, пропагандни "геостратег" Кремља, када је његова руски потпомогнута кампања у корист Јануковича, 2005. у Украјини, обезвређена масовним демонстрацијама у Кијеву. Против "револуције" требало је интервенисати "контрареволуцијом", закључио је Павловски - наднет над победом Јушченка и украјинских "оранжиста".

Пропагандиста Кремља је са својим украјинским сазнањима пожурио кући, и уз помоћ главног идеолога власти Суркова, у Москви су се већ исте године појавили "Наши" - језгро Путинове "здраве", "патриотски" васпитане омладине, која би у случају ширења "украјинске заразе" и на Русију, требало да загосподари и одржи под контролом градске улице.

То би Кремљ лишило потребе да против грађана интервенише полицијом, и медијима поклони политички шкодљиву слику "репресије на делу".

У јавност Русије, "Наши" су уведени кроз велика врата, уз помпу. Већ по оснивању, 56 њихових "комесара" примљено је код Путина, на травњаку резиденције председника у Завидову. Призор је подсећао на онај, с Лењином "и пионирима".

"Сасвим сам сигуран да ћете ви, ако се не бирократизујете, ако своју мисао ослободите стереотипа, помоћи друштву и властима", рекао је шеф државе гостима. "Нема сумње да ћете бити у стању да утичете на ситуацију у земљи. Ја с тим веома рачунам, и сигуран сам да ће се то догодити", цитиран је шеф Русије.

Споља, "Наши" су ретуширани Комсомол. Лети, инструктражна логоровања "комесара" (бивак под шаторима, рано устајање, запљускивање хладном водом, строј, трчање, из звучника совјетска музика...), обележена су часовима физичког рада и идеолошких "дебата", уз помоћ гостију. Углавном представника Кремља и Цркве.

Касније, "комесари" преносе инструкције ћелијама, на терену. Њих има као печурака после кише. Јер, као и совјетском прамоделу (или окупљеној младежи ЈУЛ-а, својевремено у Србији!), и "Нашима" је ово и први показни курс из каријеризма и поткупљивости будуће бирократије. Припадност организацији подразумева "одскок", кроз врата "само за чланове". Рецимо, прилику да ступе у Гаспром и Трансњефт (где притичу милијарде од гаса и нафте), да дебитују у тзв. партији власти, или да оду на студије у иностранство. Такве привлачне могућности нису доступне политички пасивној омладини.

За разлику од Комсомола, "Наши" међутим нису "младост авангарде класе". "У лекцијама", то упражњено место совјетске идеологије попуњено је национализмом и пропагандом страха од Запада - што су, по свему судећи, и премисе предстојеће кампање за биралиште, избор "путинске" Думе и "путинског" председника Русије.

Западна Европа има потребу да пронађе "проблематичну" нацију. Само је то још може одржати на окупу! (Глеб Павловски, омладинцима "Наших" 2005.) У том смислу, "Русија је (њен) Јеврејин 21. века". "Од кога је Русија страдала у време рата, од азијатских варвара? Не, већ од цивилизованих европских народа, приспелих да униште ’црвено чудовиште’...(Сада) је у току покушај да се ликвидира још једанпут" (Павловски 2007).

Подмукли напад предузима се изнутра, уз помоћ "слугу-плаћеника" - противника "политике Путина". Поједини припадници групе Путинових, изборном процедуром онемогућених опонената, Касјанов, Каспаров, Лимонов... изложени су у овогодишњем логору Наших јавној порузи - експонирани као разголићене проститутке импровизованог одељка с "црвеним фењером", с доларима под подвезицом. Други, као Ирина Хакамада, део су "колекције лутака" у сатиричном скечу о "издајницима" - а после логоровања, и једно и друго ће кренути на дугачак пут Наших кроз предизборну Русију.

"Наш задатак је да осигурамо да свако ко је против изгуби", каже вођа "Наших" Јакеменко. Организоваће се "егзит-пул" активиста. Они ће још пре изборних резултата објавити победника. Павловски је, ипак, као и обично, конкретнији.

Тамо где "другоруси", "лимоновци" и младеж "зомбирана тоталитарно политичким сектама" изађу на улице - тамо би требало "да их пресретну ’Наши’". "Пустите, нека се потуку! Да смо после Беловешког споразума (о иступању из СССР) изашли на улицу, можда би све кренуло другачије".

Јасно до краја. Осим, можда, питања - коме ће "Наши" припасти, пошто се исцрпи потреба због које су основани?