Плакати о Србима

У току Првог светског рата Французи су прикупљали прилоге да помогну Србији. Тада је француска штампа писала: "Немојмо само да се дивимо Србији, већ јој помозимо."
У свим француским школама, од основних до универзитета, 26. марта 1915. године је одржан "Српски школски дан". Тада су француски учитељи и професори испричали историју Србије својим ђацима и сакупљали дарове за српску ратну сиротињу.
Један од запаженијих и по поруци а и по уметничкој вредности је плакат који је израдио Теофил Александар Штајлен. Овај Швајцарац је цео свој животни век провео у Француској и био родоначелник израде плаката у три боје, што је тада у штампи било револуционарно откриће. Штајлен је свој плакат послао у Америку под насловом "СПАСИМО СРБИЈУ НАШЕГ САВЕЗНИКА" (САВЕ СЕРБИА ОУР АЛЛЕY).

Према постојећим каталозима Штајлен је урадио још две веома запажене графике које су штампане и растуране по Француској. То су плакат "СЕРБИЕ, ФУИТЕ, ФЕММЕ ЕТ ЕНФАНТ" 1915. године и плакат за организовање помоћи Србији, поводом манифестације одржане 25. јуна 1916. године у Паризу – "Српски дан са прославом Видовдана" (ЛА ЈОУРНЕЕ СЕРБЕ, АННИВЕРСАИРЕ ДЕ ЛА БАТАИЛЕ ДЕ КОСОВО).

Многи француски сликари урадили су постере да објаве ову прославу, и да новчаним прилозима помогну српској војсци и српском народу. Ови плакати стижу у Америку 1916. и 1917. године, па и овде почиње да се прикупља помоћ српском народу.

На чело ове кампање стаје осведочени родољуб, Србин Михајло Пупин, професор Колумбија универзитета и лични пријатељ америчког председника Вудрија Вилсона. Такође ту је био и владика Николај Велимировић.

Почетком априла 1917. године Америка улази у рат и постаје савезник Србији, Великој Британији, Француској и другим земљама које су се бориле против Аустроугарске и Немачке. Дена Гибсон потом организује међу америчким уметницима секцију за пропаганду у слици. Око 700 америчких постера је израђено у року од 19 месеци. Најпознатији плакат из тог периода је Ујак Сем са упртим прстом који каже чувено: "Ја хоћу тебе!"

Овај постер је израдио Монтгомери Флаг.

Међу уметницима који су се одазвали позиву у изради плаката била је и Малвина Хофман (1887–1966) рођена у Њујорку. Студирала је сликарство и вајарство са Аугустом Роденом, носилац је француске Легије части. Познат је њен плакат под називом "СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНА ТВОЈА ПОМОЋ" ("СЕРБИА НЕЕДС YОУР ХЕЛП"). Овај плакат Мелвина Хофман је урадила према фотографији српског војника снимљеног у самртном часу на грчком острву Виду.

Занимљиво је напоменути да је лик овог српског страдалника Хофманова касније узела за скулптуру Светог Франциска (Сан Франциско) која се налази у колекцији чувене Ан Морган. Посебно треба нагласити да Малвина Хофман није израдила ни један плакат посвећен неком другом народу, већ само српском.

Већина ових плаката из Првог светског рата може се видети у задужбини генерала Џорџа Маршала у Лексинктону у Вирџинији. У овој збирци се налази само један француски плакат посвећен Србима (онај од 25. јуна 1916. године који је дело Теофила Александра Штајлена).

Недавно смо пронашли оригиналне плакате о којима је реч изван задужбине Џорџа Маршала.

Занимљиво је и то да су ова три поменута плаката имала чудно путешествије од библиотеке једног локалног политичара у Фениксу, Аризона, до резервата Навахо индијанаца где их је пронашао свештеник Јанко Трбовић. Ови плакати су рестаурирани и репринтовани како би дошли у домове Срба и српске православне цркве у Америци.

Ово је скроман допринос обележавању 125 година српско-америчког пријатељства.