Лука Бојовић може да служи казну у Србији

После прекјучерашње првостепене пресуде Луки Бојовићу и тројици оптужених за организовани криминал у Шпанији, екстрадиција једног од најтраженијих бегунаца од правде за корак је ближа, али се још са сигурношћу не зна када би Бојовић могао да се нађе у Србији. По окончању другостепеног поступка стећи ће се законски услови да он буде предат београдском Специјалном суду, где га чека суђење за злочине из 2004. године.

„Бојовић је осуђен за држање оружја, фалсификат и организовање криминалне групе на јединствену казну од 18 година затвора. Кривичне санкције су неуобичајено високе за законе Шпаније. Казне би у Србији за иста кривична дела биле бар упола мање. Када пресуда постане правоснажна, стећи ће се услови за екстрадицију, о чему је већ одлучено. Бојовић би могао да затражи да служи казну у Србији. Наш суд може да спроведе поступак признавања стране судске одлуке. Суд не мора да прихвати санкцију стране државе и може да је уподоби нашој казненој политици”, каже Боривоје Боровић, Бојовићев адвокат у процесу који се у одсуству оптуженог спроводи у Србији.

Најзначајније у прекјучерашњој пресуди свакако је одлука суда да Бојовића ослободи кривице за сурово убиство Милана Јуришића. Суд у Мадриду, према првостепеној пресуди, није поверовао Сретку Калинићу који Бојовића терети за убиство припадника „земунског клана” Милана Јуришића.

Веће није прихватило једини доказ за тај злочин – сведочење Калинића, кључног сведока против Бојовића и за српско и за шпанско тужилаштво. Управо Калинић је својим признањем омогућио хапшење Бојовића, Милисављевића, Мијановића и Петрића у фебруару 2012. године.

Јуришић је убијен на свиреп начин (ударцима чекићем у главу) 2006. године у Мадриду, а према исказу Калинића, ликвидирали су га бивши „земунци” – Бојовић, Милош Симовић и он. Посмртне остатке Јуришића нашла је полиција у реци која протиче кроз шпанску престоницу. Сада ће бити занимљиво видети да ли ће Калинићева изјава бити довољан доказ за српско правосуђе у процесу за убиства из 2004. године, који је у завршној фази, али не може да се оконча због штрајка адвоката.

Подсећамо, шпанско државно тужилаштво тражило је да Бојовић буде осуђен на 41 годину затвора, док је за његове сараднике Владимира Милисављевића, Владимира Мијановића и Синишу Петрића тражило затворске казне од 21, 17 и пет година. Тужилаштво је тврдило да су оптужени били део криминалне организације и бегунци од српске правде, чије их власти оптужују и да су учествовали у убиству премијера Зорана Ђинђића, па су тако стигли у Мадрид и изнајмили стан у улици Лаго Саладо на североистоку шпанске престонице.

Бојовићу се, као и Владимиру Милисављевићу, суди у Београду у одсуству, док су на оптуженичкој клупи Сретко Калинић и Милош Симовић. Тужилац их терети за убиство Бранка Јефтовића Јорге и за покушај убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока, када су погинули њихови телохранитељи Дејан Живанчевић и Милутин Јовичић.

На почетку суђења у октобру 2010. године, Калинић је признао кривицу за убиство Јефтовића и повезао Бојовића са кривичним делима која му се стављају на терет.

Бојовић, Милисављевић и Синиша Петрић ухапшени су фебруара 2012. године у Валенсији у Шпанији, а месец дана касније Министарство правде Србије упутило је захтев за изручење уз документацију о њиховим злочинима у Србији која је написана на око 2.000 страна. Шпански суд је донео одлуке којима је одобрио изручење Милисављевића, Петрића и Бојовића али по окончању поступка који се води у Мадриду. У међувремену, у више судских поступака Калинић с једне стране и Бојовић, Владимир Милисављевић, али и браћа Симовић, с друге стране, међусобно су се оптуживали за многобројне злочине, међу којима су и убиства Зорана Вукојевића, Цветка Симића, Кује Кријешторца и друга.