Србија нема пара за везу с Бугарском

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) покушава да помогне Србији и Бугарској да добију нове правце снабдевања гасом након што је Русија одустала од градње гасовода „Јужни ток”, јавила је пре два дана  агенција Блумберг.

Због тога ће се, како је том приликом потврдио и Сума Чакрабарти, председник Европске банке за реконструкцију и развој, усредсредити на изградњу гасовода између Србије и Бугарске, који је до пре две недеље, када је обустављен пројекат „Јужни ток”, био у другом плану.

– Ако Јужни ток неће бити реализован, поредак осталих пројеката ће бити промењен. При том се српско-бугарски пројекат налази високо на листи – рекао је Чакрабарти.

И док Русија с друге стране категорички тврди да од наставка градње „Јужног тока”, којим је гас из Русије требало да се допрема испод Црног мора да Европе, нема ништа, чињеница да је да се брод за постављање цеви у мору и даље налази у бугарској луци „Бургас”, што из Русије објашњавају чињеницом „да брод мора негде да буде”, те да ће ускоро бити више догађаја у вези с овим пројектом.

Шта ће, међутим, Србија, која је све наде полагала у градњу „Јужног тока” и која сада само из преко Украјине и Мађарске, урадити да добије гас из другог извора? Шта ће тек бити ако Русија 2017. године обустави транзит гаса преко Украјине, јер јој тада истиче уговор о транспорту? Те две године су кратак рок за било шта. Припреме за почетак градње „Јужног тока” трајале су осам година – и на крају ништа.

Ништа мањи проблем није ни чињеница да Србија нема пара да сама гради гасовод. Нити да се прикључи на нови руски-труски гасовод на граници с Грчком нити да гради Ниш–Димитровград и да се повеже на Трансјадрански нафтовод (ТАП).

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, слаже се да лепо звуче најаве ЕБРД да размишља да помогне Србији и Бугарској да диверзификују правце снабдевања гаса, али и додаје да се на ту помоћ чека доста дуго, јер ЕБРД инсистира да се пре тога крене с реструктурирањем „Србијагаса”.

Србија и Бугарска су у марту 2010. године потписале споразум о изградњи двосмерног гасовода за повезивање гасоводних мрежа. У изградњу тог интерконективног гасовода дугог 180 километара требало је да буде уложено између 100 и 120 милиона евра, а Бугарска је обезбедила око 60 милиона евра за градњу своје деонице из донација ЕУ. Ми нисмо добили ништа.

Пројекат „Трансјадрански гасовод”, на који би требало да се повежемо преко трасе Ниш–Димитровград, стар је већ деценију, а његова изградња још није започета.

Уколико би се најаве да би градња могла да почне наредне године остварила, појавио би се чвор за дистрибуцију азербејџанског гаса из каспијског региона и с нафтног поља Шах Дениз, што би допринело диверзификацији испорука гаса за индустрију и домаћинства.

Вулетић каже да Србији у овом часу не преостаје ништа друго него да интензивира преговоре или с ЕУ да помогне градњу гасовода Ниш–Димитровград. Алтернатива је да нам „Гаспром” помогне и финансира градњу гасовода од грчке границе до Србије. Само је питање која би била економска рачуница Русије да то учини, пошто је неизвесно колико ће се гаса уопште туда транспортовати.Око 50 милијарди кубних метара ће бити доведено до чворишта на граници Турске и Грчке, где ће моћи да га купују заинтересовани европски купци.

Вулетић подсећа да је још пре 20 година учествовао у тиму који је оцењивао оправданост градње гасовода Ниш––Димитровград. И тада се постављало питање економске исплативости овог пројекта. Тим пре што се и тада и сада зна да је потенцијал овог гасовода око 1,8 милијарди кубика гаса, а да потребе за гасом не прелазе 80 милиона кубика, јер би се тим гасоводом снабдевали Димитровград, Пирот и Бела Паланка. И поред тога остало би много слободних капацитета, а градња је скупа.