Ђоковић и кошаркаши обележили 2014.

У години великих успеха наших спортиста, посебно у појединачним спортовима, прво место нашег најбољег тенисера није долазило у питање. Ђоковић је освојио седам турнира, међу којима су Вимблдон, свакако најзначајнији на тениској мапи, затим Индијан Велс, Мајами, Рим, Пекинг, Париз и на крају завршни мастерс у Лондону. Тиме је број победа у каријери повећао на 48.

Ни један пораз наш тенисер није имао на турниру осморице најбољих тенисера света, а његову доминацију није окрњило ни Федерерово повлачење из финала. Остварио је трећи узастопни тријумф на завршном мастерсу (четврти укупно), што је пошло само за руком Ивану Лендлу (1985-1987) и сада победу више од њега имају петоструки победници, већ поменути Лендл и Пит Сампрас.

После тријумфа у Вимблдону Новак Ђоковић се са другог места вратио на прво место АТП листе и у нову годину улази са 11.360 бодова, другопласирани Роџер Федерер 9.775, а трећепласирани Рафаел Надал 6.835...

(Фото Бета)

Давор Штефанек је са пет бриљантних победа на Светском првенству вратио сјај нашем рвању. Тријумфовао је у категорији до 66 кг грчко римским стилом и после 33 године донео нашем рвању титулу светског шампиона. Његов успех добија на снази када се зна да је до злата дошао елиминисавши и светског и олимпијског шампиона и када се зна да смо пре њега имали само четворицу шампиона света.

Ивана Шпановић наставља да осваја одличја на сваком великом такмичењу на којем наступа. Прошле зиме освојила је бронзу на Светском првенству у дворани, а летос сребро на Првенству Европе, друго место у Дијамантској лиги с истим бројем бодова као победница и представљајући Европу на Купу континената изборила је друго место...

Велимир Стјепановић је стасао за пливача за највећа остварења. То је доказао освојивши две титуле првака Европе, а недавно освојио је и бронзу на Светском првенству у малим базенима – прву за наше пливање на овим такмичењима.

Николина Молдован се налази на обе листе, а на појединачној је захваљујући бронзаној медаљи у кајаку једноседу Светском првенству и то у олимпијској дисциплини (200 м).

Татјана Јелача нема страх од великих такмичења. Кад је најважније баца копље најдаље, а то је учинила и на Европском првенству када је у петој серији новим државним рекордом постала вицешампионка Старог континента.

Екипни спортови „делегирали” су двојицу великих асова за „Политикину” ранг листу.

Филип Филиповић је најбољи ватерполиста света у 2014. у избору ФИНА, а у нашој ватерполо репрезентацији дао је немерљив допринос у освајању златних медаља на Европском првенству и Светској лиги.

Милош Теодосић, је изабран у прву петорку Светског шампионата, а кошаркашку репрезентацију водио је сјајним играма у мечевиима у нокаут фази против Грчке, Бразила и Француске. Резултат је сребро...

Марко Драгосављевић, европски првак у кајакашком спринту на 200 м закључује листу десеторо најуспешнијих спортиста, а у конкуренцији били су и Милица Мандић и Ана Бајић (теквондо), Душан Мандић и Гојко Пијетловић (ватерполо), Ивана Максимовић (стрељаштво), Далма Бенедек-Ружичић (кајак)...

Ватерполо репрезентација Србије и у 2014. години доминирала је светским ватерполом. Тим селектора Дејана Савића наступио је на три такмичења и на сва три тријумфовао а у финалима до трофеја долазили су, као по правилу, победом над Мађарском, најтрофејнијом репрезентацијом света – прво у Светској лиги (10:6), затим у Будимпешти на Европском првенству (11:7) и на крају с подмлађеним тимом на Светском купу (11:9). То је ватерполистима донело друго место на „Политикиној” а на првом, после 12 година, нашла се мушка кошаркашка репрезентација. Те 2002. почасно место изборила је репрезентација СРЈ, а 2014. учинила је (први пут) репрезентација Србије, коју је водио селектор дебитант Александар Ђорђевић. Иако се нико у нашој кошаркашкој и спортској јавности није надо високом пласману, пребродили су такмичење у групи, расли као тим из утакмице у утакмицу и онда забележили три фантастичне победе – у четвртфиналу против Грчке (90:72), у четвртфиналу против једног од фаворита Бразила (84:56) и у полуфиналу против европског шампиона Француске (90:85)...

У осталим колективним спортовима наше селекције нису успеле да се вину до неког од места на победничком постољу, али бриљирале су екипе у појединачним спортовима.

Кајакаши Небојша Грујић и Марко Новаковић, на првом великом такмичењу у истом чамцу (двосед) тријумфовали су на Светском првенству у Москви на 200 м декласиравши најтрофејније посаде света. Оливера и Николина Молдован су, такође у олимпијској дисциплини (К-2, 500 м) освојиле сребрну медаљу и додале је европској бронзи и сребру са Светског купа, а на листи је и двосед Марко Томићевић, Владимир Торубарова, такође дебитант на великој сцени, који је на олимпијској деоници од 1.000 м освојио бронзу.

Стрелци су у 2014. освојили четири екипна трофеја, а највреднији освојиле су Јасна Шекарић, Зорана Аруновић и Бобана Величковић тријумфом ваздушним пиштољем на Светском првенству. Тријумф, али на Европском шампионату, оствариле су ваздушном пушком Ивана Максимовић, Андреа Арсовић и Драгана Тодоровић (прве две су са Катарином Бисерчић освојиле и светску бронзу).

Веслачи Душан Богичевић и Веселин Савић постали су прваци Европе у двојцу без кормилара, освојили су и бронзу на Светском купу и штета је што их је повреда спречила да и на светском шампионату докажу своју класу.

На „Политикиној” ранг листи су и две клупске екипе – Ватерполо клуб Раднички, освајач другог места у Лиги шампиона и Кошаркашки клуб Црвена звезда, која је се пласирала у топ 16 Евролиге забележивши у Јадранској лиги свих 15 победа...

----------------------------------

Најстарији избор

„Политика” је први пут прогласила најуспешније спортисте 1953. године. Био је то први избор у тадашњој Југославији. Новинари спортске рубрике „Политике” свој избор проширили су 1964. и на спортске екипе – националне селекције и клубове.

Изузетно, у годинама санкција, једном нисмо прогласили најуспешнијег спортисту (1993), а два пута (1993, 1994) најуспешнију екипу, јер сви нису имали могућност да се такмиче на међународној сцени. Поштовали смо фер плеј.

Овај, 62. избор најуспешнијих обавили су чланови спортске рубрике „Политике” Александар Милетић, Иван Цветковић, Ратко Павловић, Мирко Стојаковић, Горан Ковачевић, Драган Тодоровић, Марјан Ковачевић, Ђорђе Смиљанић, Војислав Недељковић и Живко Баљкас.

----------------------------------

Најуспешнији у 2013.

ПОЈЕДИНЦИ

1. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)

2. Давор ШТЕФАНЕК (рвање)

3. Ивана ШПАНОВИЋ (атлетика)

4. Велимир СТЈЕПАНОВИЋ (пливање)

5. Николина МОЛДОВАН (кајак)

6. Татјана ЈЕЛАЧА (атлетика)

7. Филип ФИЛИПОВИЋ (ватерполо)

8. Милош ТЕОДОСИЋ (кошарка)

9. Андреа АРСОВИЋ (стрељаштво)

10. Марко ДРАГОСАВЉЕВИЋ (кајак)

ЕКИПЕ

1. КОШАРКАШИ

2. ВАТЕРПОЛИСТИ

3. Грујућ, Новаковић (кајак)

4. Стрељачка репрезентација, пиштољ (Ж)

5. О. и Н. Молдован (кајак)

6. Томићевић, Торубаров (кајак)

7. Стрељачка репрезентација, пушка (Ж)

8. Раднички (ватерполо)

9. Богићевић, Савић (веслање)

10. Црвена звезда (кошарка)

----------------------------------

Сви најбољи у избору „Политике”

ПОЈЕДИНЦИ

1953. Перица Влашић (веслање)

1954. Долинар, Харангозо (ст. тенис)

1955. Бернард Вукас (фудбал)

1956. Фрањо Михалић (атлетика)

1957. Божидар Комац (ваздухопловство)

1958. Станко Лоргер (атлетика)

1959. Дује Смољановић (куглање)

1960. Радивоје Кораћ (кошарка)

1961. Мирослав Церар (гимнастика)

1962. Мирослав Церар (гимнастика)

1963. Мирослав Церар (гимнастика)

1964. Мирослав Церар (гимнастика)

1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

1966. Вера Николић (атлетика)

1967. Иво Данеу (кошарка)

1968. Ђурђа Бједов (пливање)

1969. Драган Џајић (фудбал)

1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

1971. Вера Николић (атлетика)

1972. Мате Парлов (бокс)

1973. Марјан Бенеш (бокс)

1974. Мате Парлов (бокс)

1975. Ненад Стекић (атлетика)

1976. Матија Љубек (кану)

1977. Шабан Сеиди (рвање)

1978. Дражен Далипагић (кошарка)

1979. Миодраг Перуновић (бокс)

1980. Слободан Качар (бокс)

1981. Борут Петрич (пливање)

1982. Бојан Крижај (смучање)

1983. Борут Петрич (пливање)

1984. Шабан Трстена (рвање)

1985. Љубиша Симић (бокс)

1986. Рок Петрович (смучање)

1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1989. Матеја Свет (смучање)

1990. Д. Топић(атл) и Т. Кукоч (кош)

1991. Моника Селеш (тенис)

1992. Моника Селеш (тенис)

1993. без проглашења

1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1995. Александар Ђорђевић (кошарка)

1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

1997. Никола Грбић (одбојка)

1998. Дејан Бодирога (кошарка)

1999. Дејан Бодирога (кошарка)

2000. Владимир Грбић (одбојка)

2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)

2002. Дејан Бодирога (кошарка)

2003. Милорад Чавић (пливање)

2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)

2005. Данило Икодиновић (ватерполо)

2006. Оливера Јевтић (атлетика)

2007. Новак Ђоковић (тенис)

2008. Милорад Чавић (пливање)

2009. Милорад Чавић (пливање)

2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)

2011. Новак Ђоковић (тенис)

2012. Милица Мандић (теквондо)

2013. Емир Бекрић (атлетика)

2014. Новак Ђоковић (тенис)

ЕКИПЕ

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти (Еверест '79)

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић

1983. Шурбек, Калинић

1984. Љубек, Нишовић

1985. КК Цибона

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. ФК Црвена звезда

1992. КК Партизан

1993. без проглашења

1994. без проглашења

1995. Кошаркаши

1996. Кошаркаши

1997. Кошаркаши

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице

2012. Ватерполисти

2013. Рукометашице

2014. Кошаркаши