Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радним даном адвокат а недељом судија

Радним даном адвокат а недељом судија
У профитабилним лигама и те како се исплати бити судија Фото (www.goal.com)

У последње три деценије спорт је постао високопрофитабилна индустрија у којој свако добија одговарајући део новчаног колача. Наравно, на зараду могу да рачунају искључиво они чије су основне делатности на теренима и борилиштима у саставу уређених лига или глобално признатих такмичења.

И даље: у таквој расподели посла велики значај имају и судије да би производ намењен навијачу – потрошачу био што брижљивије упакован. И тако, тамо где се новац у потоцима слива, сигурно капље и арбитрима. Дељење правде најисплативије је у четири главна америчка спорта као и у старом добром фудбалу у свему ономе што носи заштитни знак УЕФА и ФИФА, плус најјаче лиге Старог континента.

У САД највише се по утакмици зарађује у америчком фудбалу. За двадесетак појављивања на терену (17 првенствених кола, уз још максимално четири сусрета укључујући Супербоул) главни од укупно седам арбитара стави у џеп око 9.000 евра. Иначе, просечна плата оних са пет и више година радног стажа у НФЛ је у овогодишњем шампионату износила око 165.000 евра, а минималац је био 63.000 евра. За лигу која годишње заради скоро девет милијарди евра (из године у годину планиран је стални раст да би 2025. приход пројектован на чак 17.000.000.000 евра) карактеристично је да судије нису у сталном радном односу. Током седмице многи од њих раде као адвокати, зубари, ватрогасци, полицајци да би затим обукли црно-белу пругасту униформу и претежно недељом – судили.

Највишим годишњим примањима могу да се похвале судије ветерани у НБА. Џон Крафорд између обруча је од 1977. када су на паркету била само двојица судија (данас три), 22 тима (сада 30), а шут за „три“ поена није постојао: он добија 445.000 евра, а бонус за одлазак у пензију му је 400.000 евра. Арбитри почетници (82 утакмице у првенству, плус плеј – оф) зарађују око 121.000 евра.

У осталим америчким спортовима ситуација је оваква: у безболу (МЛБ, 162 меча у сезони) плате су у распону од 96.500 до 282.000 евра, а у хокеју на леду (НХЛ) главне судије до 15 година стажа зарађују око 105.000, остали око 260.000 евра (примања линијских судија крећу се између 68.500 и 161.000).

Парице има и у америчком „аматерском” баскету: у студентском првенству САД, зависно од конференције до конференције, судије по мечу приходују од 800 до 2.400 евра.

НБА с правом може да се подичи чињеницом да је прва избрисала разлику међу половима.

Парадоксално, али је тако: жене су се много лакше избориле за нека своја егзистенцијална питања, него што су успеле да се пробију у „мушки забран” под именом спорт, одељак дељење правде на теренима и борилиштима.

У НБА Виолета Палмер и Ди Кантер су ушле у историју приликом отварања сезоне 31. октобра 1997. судивши кошаркашима Ванкувера и Даласа.

Палмерова (Кантерова је напустила лигу 2002.) је у НБА и данас, убележивши више од 1000 што првенствених, што плеј – оф утакмица. На старту првенства 2014/15 њој се придружила и Лорен Холткамп са пуним радним временом: у НБА арбитри могу искључиво да се баве својом основном делатношћу.

Временом је лепши пол освајао судијске позиције у атлетици, тенису, ватерполу, одбојци, рукомету, стоном тенису, па чак и у фудбалу, али до извесне границе.

Најпопуларнији спорт на свету, дуго је избегавао да жене истури у први план. У анале Уефе је тек у августу 2003. ушла Швајцаркиња Никол Петиња, када је као главни арбитар водила меч квалификација за Куп УЕФА између шведског АИК–а и исландског Филкира.

У овом тренутку око 400 жена носи на грудима знак ФИФА судије, али иако жене све више суде мушкарцима снажнији пол још увек љубоморно чува своје „светиње” попут најјачих фудбалских лига (Премијер, шпанска, итд.), светских шампионата (на овом нивоу такмичења свом полу суде) или појединих спортова (дискриминацију и даље толеришу, упркос милиметарским помацима, НФЛ, МЛБ и НХЛ).

А када је фудбал у питању опет иста прича: што је маркетиншки покривеније надметање то је и зарада судија већа. У Лиги шампиона за елитну групацију арбитара време од 90 и кусур минута процењено је на 4.800 евра.

У Премијер лиги основна плата је 49.500 евра, за дуел се добија око 1.500 (у најзначајнијим европским лигама као и у такмичењима под покровитељством УЕФА и ФИФА плаћени су сви трошкови), годишње се добаци између 90.000 и 110.000 евра. У Ла лиги се за утакмицу заради 6.000 (помоћници око 2.000), у Бундес лиги 3.600 (1.800), у Италији 3.400 (1.700) а у Француској 2.800 евра.

На Мундијалу 2014. делиоци правде напустили су Бразил са чековима у распону од 29.500 до 42.000 евра. Неко можда и са прасетом на ражњу, приде...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.