Посао и(ли) породица

Млади очеви и мушкарци у Србији налазе се у процепу између традиционалних и вредности које у нашу земљу долазе са запада. Са једне стране, урамљена на зиду који одолева вековима, стоји слика оца, Србина, хранитеља. С друге, пак, стидљиво провирује прилика брижног, нежног и осећајног мужа, налик „мекушцима” из холивудских романтичних комедија.

Смиљка Томановић, са Филозофског факултета у Београду подвукла је разлику између невоља које су заједничке свим младим људима у земљи (тешкоће приликом осамостаљивања, недостатак стамбеног простора) и оних које су особено мушке.

– Код нас се очекује да отац буде „хранитељ породице”, онај који ће зарађивати, доносити новац у кућу. С друге стране од младих очева друштво, али и они сами очекују да проводе квалитетно време са децом. Да учествују у њиховом неговању и васпитавању.

Није увек било тако?

– У Србији су у свест људи снажно усађени појмови жене – жртве и мужа – хранитеља. Раније се од мушкараца није очекивало да дају посебан допринос подизању деце. Било је довољно да буду „сива еминенција”, човек којим се прети кад су деца несташна. Данас се од очева не очекује да буду ауторитативне фигуре, већ да са децом остваре приснији однос. С друге стране, остала су очекивања у вези са пословним и финансијским успехом мушкарца. То је тај процеп између традиционалне и модерне улоге оца.

Како се мушкарци носе са оваквим, условно речено, друштвеним променама?

– Осећање гриже савести, утисак или уверење да нису остварени као људи, мушкарци, очеви. То су најизраженије и најдрастичније последице са којима се могу суочити. У случајевима кад много раде, питају их или се сами питају: „Зашто немаш времена за породицу?” Кад су више код куће питање гласи: „Зашто не зарађујеш довољно”. Потребно је уравнотежити ове улоге.

Како?

– Мушкарцима треба помоћи да разумеју да нису мање вредни уколико не зарађују „брдо пара”. Зашто не би жена могла да зарађује више? Добро би било и оснажити појам брачног партнерства. Супружници не би требало да доживљавају себе само као родитеље. Већ и да се сете због чега су се заволели.

Мислите ли да би просечан српски мушкарац лако прихватио чињеницу да жена зарађује више од њега?

– Доживљаји традиционалних улога оца и мајке су доста снажни у нашој земљи. Не видим разлог томе да жена не буде боље плаћена, иако је то, на известан начин, у супротности са српском традицијом. И на западу су мушкарци растрзани између посла и породице. Ако желе да буду успешни, од њих се очекује да на послу проводе 50-60 сати недељно. Код нас је за успех потребно и више. Неки се довијају, баве „сивом економијом”, други имају два посла. Породица, с друге стране, у тим случајевима трпи. Све је, наравно, ствар избора...