Црвено-беле руже за „Безбијеве бебе”

Музеј Манчестер јунајтеда красе урамљени дресови које су носили његови фудбалери, познатији као „Безбијеве бебе”, 5. фебруара 1958, на последњој утакмици. Противник је у четвртфиналу Купа шампиона била Црвена звезда, резултат 3:3. Пошто се први дуел у Манчестеру завршио тријумфом енглеског тима (2:1) у полуфинале су се пласирали момци са Олд Трафорда.

И, уместо у полуфинале отишли су у – смрт. Сутрадан су на аеродрому у Минхену доживели трагедију. Ни у трећем покушају, мала летилица британске компаније БЕА, авион „Елизабетен”, није успела да се одлепи од земље.

Послао извештај и онесвестио се

Пре тога је у авионској несрећи, 4. маја 1949, настрадао италијански Торино, кад је авион на повратку из Лисабона ударио у брдо Супергу и – нико није остао жив. Торино се дуго није опоравио од те катастрофе.

Нови црни дан за светски фудбал био је: 6. фебруар 1958. Време 15.04 или како стоји на сату на зиду стадиона Олд Трафорд – 3.04 ч. Да се памти заувек. Тог дана настрадали су у цвету фудбалске младости. Тим који је под руководством Мата Безбија (1909–1994) кренуо у освајање Европе. Зато су младићи и прозвани „Безбијеве бебе”. Неки који су преживели минхенску катастрофу под руком великог Мата Безбија, десет година касније, стигли су до титуле шампиона Европе.

Како је дошло до несреће у Минхену, на повратку фудбалера Манчестер јунајтеда из Београда?

Најбоље је те стравичне тренутке описао један од тројице преживелих новинара – Питер Хауард из „Дејли мејла”. Извештај је диктирао из болничког кревета.

„Хало, Пит овде”, јавио је стенографу листа. „Пиши брзо, у болници сам у Минхену...”

Стенограф је бележио Хауардове речи: „Два пута смо покушавали да полетимо, а онда су механичари угасили моторе и детаљно прегледали све инструменте. Најзад, добили смо дозволу за ново полетање, завалили смо се у седишта и осетили како авион клизи по снежној писти. Али, није могао на време да се одлепи од земље. Ударили смо у једну кућу, авион се преполовио на два дела... Гориво се просуло и запалило. Много пламена и лешева...”

Хауард је заћутао. Стенограф је неколико пута поновио: „Хало, Пит, диктирај даље...” Новинара је издала снага. Онесвестио се у кревету.

Друга двојица преживелих новинара Тед Елијард, Хауардов колега из „Дејли Мејла”, и Френк Тејлор („Њус кроникл”) нису се јавили својим редакцијама. Били су још теже повређени.

Живот и смрт јачи од фудбала

У Минхену је тог поподнева било право зимско време: падао је снег, хладно, магла. Призор на писти стравичан: олупине преполовљеног авиона, тела унесрећених. Чули су се јауци, дозивање упомоћ. Деветнаестогодишњи Боби Чарлтон је пронађен на 50 метара од авиона...

Узрок несреће, како је незванично речено, залеђена авионска крила.

Повређени су пребачени у болнице. Почела је борба за животе. Цео свет је био уз фудбалере Манчестер јунајтеда, сваког дана саопштавани су лекарски билтени. Понекад пуни наде и охрабрења. Понекад тужни: „Едвардсу је у Фрајбургу, који је пребачен у овај град, пресађен вештачки бубрег”. Ни то није спасло Данкана Едвардса, једног од најталентованијих фудбалера.

Дуго је у кризи био и Мат Безби: после осам недеља вратио се у Енглеску. Тешке ране преболели су новинар Тејлор и фудбалер Бланчфлауер...

Боби Чарлтон је 13. фебруара пуштен из болнице „Изар”. Младић који је касније постао сер и жива фудбалска легенда. Енглеска и светска.

Биланс минхенске авиокатастрофе: настрадало је осам фудбалера и тројица чланова стручног штаба. Док је капетан авиона Тен остао неповређен, копилот Рејмент се у домовину вратио у мртвачком сандуку...

„Живот и смрт јачи су од фудбала” цитирао је речи славног енглеског тренера Била Шенклија амбасадор Велике Британије Чарлс Крофорд пре пет година у Музеју Црвене звезде, кад је наш клуб организовао Дан сећања на 45-годишњицу минхенске трагедије.

Срце ми је задрхтало

На том тужном, али достојанственом скупу 6. фебруара 2003, названом „Пријатељи заувек”, приказан је и кратак филм о несрећи на аеродрому у Минхену. Требало је да тада у Београд дође Боби Чарлтон да се види с фудбалерима с којима је играо на две утакмице Купа шампиона. Да им стегне руку, јер су сви док се борио за живот у Минхену, били уз њега. Није дошао сер Боби – спречила га је болест.

Пре тога, 7. фебруара 1998, на дужно одавање почасти поводом 40 година од несреће у Минхену, Роберта Бобија Чарлтона и остале преживеле асове Манчестер јунајтеда, на Олд Трафорду су поздравили и изљубили Драгослав Шекуларац и Владица Поповић. У уторак ће поред председника Топлице Спасојевића и генералног секретара Зорана Дамјановића у Манчестер поново отпутовати Владица Поповић.(/slika2)

– Енглези се величанствено сећају изгинулих „Безбијевих беба”. Никад нећу заборавити мој прошли боравак у Манчестеру, кад сам у име клуба, пред почетак утакмице Манчестер јунајтед – Болтон, на центар Олд Трафорда, положио венац црвено-белих ружа. Добио сам највећи аплауз у животу. Срце ми је од узбуђења задрхтало. Тог тренутка су ми кроз главу прошли детаљи са обе утакмице у којој сам био задужен да чувам – Чарлтона. Нисам успео, дао је три гола. Какав је то играч био. Ретко се рађа – казао нам је Владица Поповић, који ће опет водити „дуел” са славним играчем.

У среду ће нови венац црвено-белих ружа још појачати велико и нераскидиво пријатељство Манчестер јунајтед – Црвена звезда.

-----------------------------------------------------------

Међу преживелима и троје наших

ПРЕЖИВЕЛИ

Играчи (9): Џон Бери, Џеки Бланчфлауер, Боби Чарлтон, Бил Фолкс, Хари Грег, Кен Морганс, Алберт Сканлон, Денис Вајолет и Реј Вуд.

Менаџер: Мат Безби.

Новинари (3): Тед Елијанд, Питер Хауард и Френк Тејлор.

Посада авиона (4): капетан Џемс Тен, механичар Џорџ Роџерс и стјуардесе Маргарет Белис и Розмери Чивертон.

Остали путници (4): Вера Лукић с кћерком Весном (жена и кћи нашег војног аташеа у Лондону), Небојша Томашевић (службеник наше амбасаде у В. Британији) и Б. П. Миклош (жена туристичког водича).

(/slika3)НАСТРАДАЛИ

Играчи (8): Џеф Бент, Роџер Бирн, Еди Колман, Данкан Едвардс, Марк Џонс, Дејвид Пег, Томи Тејлор и Били Вилан.

Стручни штаб (3): Волтер Крикмер (секретар), Том Кари (тренер) и Берт Вилеј (тренер).

Новинари (8): Алф Кларк, Дон Дејвис, Џорџ Фелоус, Том Џексон, Арчи Ледбрук, Хенри Роуз, Френк Свифт и Ерик Томпсон.

Посада авиона (2): Кенет Рејмет (копилот) и Том Кејбл (стјуард).

Други путници (2): Бела Миклош (туристички водич) и Вили Сатиноф (навијач).

-----------------------------------------------------------

На сахрану возом

Црвена звезда је после несреће на минхенском аеродрому предлагала Уефи да се Манчестер јунајтед прогласи за почасног победника Купа шампиона за 1958, али европска кућа фудбала није испунила жељу београдског клуба.

На сахрани у Манчестеру, 22. фебруара 1958, била је делегација из наше земље. Фудбалски савез Југославије представљали су Милорад Лишанин, генерални секретар, и др Михајло Андрејевић, члан Управног одбора, а Црвену звезду Душко Благојевић, председник клуба, и Слободан Ћосић, генерални секретар.

Занимљиво је да су из Београда за Енглеску путовали, за сваки случај – возом. Кренули су 18. фебруара.

Радисав Гвозденовић