На снази прастари рекорди

Као и у женској и у мушкој атлетици у Србији број кандидата за највећа међународна такмичења, као што су Светско првенство у Пекингу овог лета, или Олимпијске игре у Рио де Жанеиру наредног, може се избројати на прсте једне руке, највише две...

Селектор наше Атлетске репрезентације пре свих рачуна на Емира Бекрића и Асмира Колашинца, који су се доказали резултатима али и одличјима које су освајали на великим такмичењима.

– Поред Бекрића и Колашинца очекујем да ће место већ на светском првенству у Пекингу изборити Милош Раовић на 400 метара. Десетобојац Михаил Дудаш се потпуно опоравио и у пуном је тренингу, а он има квалитет за највећа такмичења. Њима би могао да се придружи и Милан Ристић на 110 м с препонама, а с нестрпљењем очекујем наступе Немање Церовца на 1.500 метара – кратко набраја Поповић наше атлетске потенцијале за највећа такмичења.

С њима, сем ако се не деси неко чудо, списак се завршава барем за овај олимпијски циклус. Чуда се иначе у атлетици готово и не дешавају и до врхунског резултата се стиже, како то тврди тренер Горан Обрадовић, само ако изузетан таленат има све услове за рад током целе године и паметног тренера. То је одлучило и када је Емир Бекрић остварио „чудо” 2013. и серијом рекорда стигао до 48,05 секунди на 400 м препоне који су му донели светску бронзу...

Раовић „растурио” најбржу белу штафету

Проблем наше атлетике је не само што у многим дисциплинама заостаје за светом, већ и зато што у највећем броју дисциплина каска и за некадашњим такмичарима и што данашње перјанице наше атлетике у Србији немају готово никакву конкуренцију.

Многи државни рекорди стари су деценију, две па и више, а најстарије држи Дане Корица (5.000 и 10.000 м) још од 1971... Од данашњих атлетичара само су Емир Бекрић, Михаил Дудаш и Предраг Филиповић (20 км ходање) и државни рекордери...

У спринту рекордерима Србије не прети никаква опасност. Најближи рекорду Слободана Бранковића на 100 м (10,33) из 1993. прошле сезоне био је Страхиња Јованчевић са 10,75, док је рекорд Младена Николића на 200 м (20,74) прославио 30-годишњицу у прошлој сезони док су му „најближи” били специјалисти за друге дисциплине Милош Раовић (21,44) и Милан Ристић (21,48).

Да је некада у српској атлетици постојала велика конкуренција унутар многих дисциплина потврђује и трка на 400 м. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година поред, и данас државног рекордера, Слободана Бранковића (1990: 45,30) сјајне резултате омали су и Ненад Ђуровић (45,67), Исмаил Мачев (45,83), Дејан Јовковић (46,07), садашњи селектор Слободан Поповић (46,54) и уједно и државни рекордер на 800 м, затим Павле Павловић (46,54)...

Прошле сезоне у овој дисциплини пробој су начинили тренинг партнери и ученици Мирјане Стојановић Милош Раовић, који се убацио на четврто место најбржих свих времена и са 45,96 претекао Јовковића и„растурио” најбржу белу штафету света, док је Емир Бекрић у својој „тренинг дисциплини” стигао до 46,49...

Поповић са 1:44,75 из 1988. не мора да брине за титулу рекордера, јер најбржи у 2014. Немања Којић с 1:49,10 „касни” више од четири секунде и јер се Горан Нава после 2009. када је с 1:46,63 поставио лични рекорд посветио трци на 1.500 м. Изгледа да је и с њом завршио јер најављује дуже деонице за ову сезону тако да је с 3:38,04 из 2010. доста заостао за рекордом Драгана Здравковића од 3:34,85 из 1983.

Немања Церовац, који се после трогодишње паузе вратио атлетици европском бронзом у кросу најавио је да ће се ове сезоне борити за норме на 1.500 м и стручњаци тврде да он може да буде много бржи од свог личног рекорда из 2010. од 3:46,20...

У дугим пругама, тркама на 5.000 и 10.000 м, нема ништа ново већ 44 године. Дане Корица је и даље државни рекордер с 13:31,2 и 27:58,39 минута, а од данашњих атлетичара најближи на 5.000 м био му је Мирко Петровић (13:45,77) још 2008. док на 10.000 немамо ни једног тркача бржег од 30 минута.

Вуле Максимовић је рекордер на 3.000 м стиплчез (8:28,80) од 1989. а највише му се приближио пре пет сезона с 8:54,85 Дарко Живановић који се 2012. окренуо маратонском трчању.

Рекордери у скоковима недодирљиви

Емир Бекрић је пре две сезоне с фантастичних 48,05 секунди одскочио од свих тркача на 400 м препоне свих времена, а његов данас најближи ривал Срђан Ђукић има 53,57.

Милан Ристић с 13,63 на 110 м препоне опасно угрожава рекорд Ненада Лончара (2003: 13,60) и близу је резултата који заслужују позивницу за највећа такмичења.

Можда најтежа ситуација је у скоковима у којима се нико није приближио не само Драгутину Топићу (вис: 2,38 м из 1993) и Ненаду Стекићу (даљ: 8,45 м из 1975), који имају резултате с којима се и данас освајају медаље на највећим такмичењима него ни Милошу Срејовићу(троскок: 17,01 из 1981) и Драгану Георгијевском (мотка: 5,25 м из 1990).

Почетком осамдесетих година Србија је имала тројицу атлетичара који су бацали куглу преко 20 м (Милић, Иванчић, Лазаревић), а за игре у Пекингу 2008. конкурисали су државни рекордер Драган Перић (1998: 21,77), Лука Рујевић, Милан Јотановић и Асмир Колашинац...

У међувремену сјајне могућности најавили су и јуниорски вицешампион света Божидар Антуновић и Милош Марковић, али Колашинац (20,85 на отвореном и 20,67 у дворани) једини напредује из године у годину и постиже и врхунске пласмане, као што су брзонза на европском првенству на отвореном (2012) и злато на европском првенству у дворани (2013)...

Перић је и дање и рекордер у бацању диска (1991: 61,94 м) а Милош Марковић му се 2012. приближио са 57,46, док је прошле сезоне бацио диск 52,12 м. Нешто више од четири метра за рекордом у бацању кладива Драгана Мајсторовића (1990: 67,46) заостаје Стеван Веселиновић (2014: 63,22), а толики је прошлогодишњи заостатак Ведрана Самца (79,22) за рекордом у бацању копља који с 83,34 м од 1987. држи Сејад Крџалић.

Државни рекордер у десетобоју Михаил Дудаш (2013: 8.275 бодова) је класа за себе у овој дисциплини, а то важи и за рекордера у ходању на 20 км Предрага Филиповића (2003: 1:21,50).
Рекорди у најдужим атлетским дисциплинама су из последње деценије 20. века.

Бориславу Девићу (маратон: 2:13,57 из 1995) најближи је Дарко Живановић (2:17,10 из 2012), а Александру Раковићу (50 км ходање: 3:48,01) најближи је био Предраг Филиповић с 3:57,22, али пре пет година...