Цензура за цицу са треће стране

Негде би се то назвало цензуром и грубим мешањем власника у аутономију редакције, али кад је реч о медијској империји аустралијско-америчког магната Руперта Мердока (83), зна се чија је последња. Пошто је он то недавно наговестио у једном твиту, најтиражнији британски таблоид „Сан” последњу гологруду „цицу” на трећој страни објавио је у прошли петак, чиме је прекинуо традицију зачету још у новембру 1970. године.

Као уређивачки потез обнажена цица је била у духу с временом – дебитовала је на врхунцу такозване сексуалне револуције (започете раних шездесетих година и окончане две деценије касније) – и нешто што су потом прихватили сви таблоиди (укључујући и наше). Секс у то време постаје роба коју жута штампа продаје и која је, наравно, имала своје муштерије. Међу цицама (данас „старлетама”) са треће стране било је и оних којима је то била одскочна даска за каријеру – најпознатија међу њима је Саманта Фокс. Узгред, кад је патентирана употреба силикона, попрсја модела са треће стране су постајала све већа, мотивишући многе младе жене да и оне ојачају своје „адуте”.

Овај украс у „Сану” је остао и кад је на његово чело, као главна уредница, 2003. године дошла и једна жена, Ребека Брукс. То јој се наводно није свиђало, али ништа није предузела.

Зашто је Мердоку престало да се свиђа оно против чега више од четири деценије није имао ништа против? Један од разлога свакако је кампања коју је неколико феминистичких организација удружено покренуло 2012. године, сматрајући да то деградира „51 одсто британских становника” који су жене, са аргументом да је фотографија на трећој страни „сексистичка” јер поручује да су „груди важније од мозга”.

Према ономе што су изнели озбиљни британски листови („Гардијан” и „Телеграф”), жалили су се и неки оглашивачи, што је Мердоку вероватно био главни разлог да одлучи да је цици истекао рок трајања, па је у једном твиту поручио да је „превазиђена”. Портпарол „Сана” је овим поводом саопштио да је трећа страна „и даље између друге и четврте”, али да је на њој дошло до значајне промене потврдио је угледни „Тајмс”, који је такође у Мердоковом власништву. А један уредник „Сана”, чије се име не наводи, изјавио је да је наређење о томе дошло „одозго, из Њујорка”.

Цица, међутим, остаје у онлајн „Сану”, а дискретно се сугерира да би, ако тираж штампаног издања почне да пада, могла да васкрсне. Конкурентски „Дејли стар” ју је задржао, а засад је мало изгледа да путем оригинала крену и имитатори, таблоиди са свих меридијана.