Мале казне за троваче вода

Кључни извори загађења река у Србији су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде. Око 50 одсто загађења испуштеног у реке долази од индустријских постројења. Београд сву отпадну воду кроз 20 излива испушта директно у Дунав и Саву без икаквог пречишћавања. Само 13 одсто комуналних отпадних вода третира се пре испуштања.

Никола Марјановић, директор Дирекције за воде Србије, каже да од свих пријава које инспектори поднесу против загађивача само пола бива процесуирано, а од тога само се пола заврши кажњавањем. Он је навео случај испуштања 50 тона нафте у Саву код Београда. За откривање загађивача потрошено је 2,5 милиона динара. Кривац је пронађен у Клиничком центру Србије којем је на крају изречена казна од 120.000 динара, дакле вишеструко мања од трошка за његово проналажење. Марјановић сматра да се несавесним загађивачима може стати на пут изрицањем оштријих казни.

Републичка дирекција за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, у оквиру сарадње са Европском агенцијом за реконструкцију, започела је реализацију три пројекта који треба да допринесу побољшању ефикасности управљања водама у Србији. Вредност започетих пројеката је 5,3 милиона евра, а циљ пројекта је јачање заштите водних ресурса и квалитета. На примени овог пројекта радиће стручњаци из Шпаније, Данске, Холандије, из Института "Јарослав Чарни" и Регионалног центра за животну средину за централну и источну Европу

Овим пројектом, у вредности од 2,8 милиона евра, између осталог, планирани су прикупљање и третман отпадних вода у сливу Јужне Мораве, који ће трајати две године.

Од 463 насеља у Војводини само 44 имају некакав систем одвођења отпадних вода. Већина општина има проблем са отпадним водама из руралних средина које немају изграђену канализациону мрежу. У сеоским насељима велики проблем представљају септичке јаме. Повећане концентрације нутријената у сливу Западне Мораве су индикатори загађености воде и указују на загађеност земљишта и могућност поремећаја ланца исхране речне флоре и фауне и угрожавање биодиверзитета.

Велики проблем представља загађење вода Србије са неуређених депонија. Вода и отпад су чврсто повезани. Сваки отпад доспева до подземних вода. Становници Србије ће пре или касније осетити последице ове небриге због неодговарајућег одлагања отпада. Бројни извори биће загађени. Воду од отпада једино је могуће заштитити изградњом уређаја за контролисани одвод воде. Подземне воде загађује претерана употреба вештачког ђубрива. Много је загађивача, а мало новца да се уграде уређаји за пречишћавање воде.

Стручњаци констатују да је све мање здраве изворске воде. Они сматрају да главни разлог за то треба потражити у неконтролисаној сечи шума и да се спас налази у планском пошумљавању и површинским акумулацијама, малим бранама и заштити изворишта река.

У средњем и северном делу Баната изражен је проблем "жуте воде" из дубљих слојева. Само 25 одсто становника Баната пије исправну воду. Око 20 одсто становника Бачке пије исправну воду. На овом подручју у седам општина постоје постројења за прераду воде за пиће.

Три највеће црне тачке загађења животног простора у Србији су Бор, Колубара и Трепча одакле се опасне материје шире кроз речне сливове. Опасне материје из Колубарског басена свој пут ка централној Србији започињу реком Колубаром, Трепча преко реке Грачанке и Ситнице загађује моравски слив, док у источну Србију и Дунав отрови стижу из реке Пек. Србија са око 13 одсто "доприноси" загађењу Дунава разним органским материјама које се са сточних фарми директно уливају у ову реку.