У аманет оставио дивну музику

Кемал Монтено, музичар који је обележио поп музику старе Југославије и региона, биће сахрањен у Сарајеву. То је потврдила његова ћерка Адриана, али није навела датум сахране.

Кантаутор је преминуо прекјуче у 67. години у Загребу, где ће бити организован испраћај. Борио се са болешћу бубрега већ дуже време. Легендарном певачу, текстописцу и композитору, 16. новембра, извршена је трансплантација бубрега, на коју је чекао три године. Кратко време се осећао добро, али је 21. децембра поново примљен у болницу, најпре због повишене температуре, а затим и због постоперативних компликација.

Многе колеге широм региона, опраштају се од великана југословенске шансоне.

Кантаутор Арсен Дедић, дугогодишњи Монтенов пријатељ, дубоко је потресен његовом смрћу.
„Био је један од најбољих пријатеља у мом животу. Био је мој млађи брат, 10 година млађи од мене. Пријатељевали смо од његовог детињства, стварали дивну музику заједно. Пре неколико дана био је код куће, био је добро… Не могу да верујем да се то догодило”, изјавио је Дедић за један хрватски недељник.

„Музички великан Кемал Монтено остаће да живи на свим просторима овог региона, јер је у аманет оставио дивну музику”, изјавио је за агенцију Фена композитор Корнелије Ковач.

Наш композитор је познавао Монтена дуго, још из младих дана, из времена да је Кемал почињао да се бави певањем. Иако су живели у различитим градовима увек су били пријатељи:

„Кемо је био диван човек, с веселим духом, пријатан за дружење, велики пријатељ у свакој прилици, увек спреман да помогне, али живот је такав и свима нам је жао због његове смрти”, додао је Ковач.

Певач Борис Новковић изјавио је да је изгубио некога чији губитак никада неће прежалити:
„Осећам се празно. Увек сам говорио да је Кемо део моје породице”, изјавио је Новковић.

„Почивај у миру драги Кемице”, објавио је кратко Здравко Чолић на свом званичном фејсбук-профилу. Подсетимо, Монтено је за Чолића написао његове велике хитове попут „Синоћ ниси била ту” и „Гори ватра”, са којом је Чола учествовао на „Песми Евровизије” 1973. године.

Поруке поводом смрти Кемала Монтена на друштвеним мрежама написали су и Нина Бадрић, Тони Цетински, Данијела Мартиновић... Од Монтена се опростила и нова председница Хрватске:

„Његова дела биће заувек уписана у сећања и емоције многих генерација”, написала је на званичном фејсбук-профилу Колинда Грабар-Китаровић.

Р. С. 

-------------------------------------------------------------

Имао је мангупски дриблинг

„Ја се надам, ја се поново надам”... да није отишао наш миљеник Кемал Монтено. Био је дерле када сам га те, 1962. године упознао у Сарајеву, када сам снимао филм „Козару” у студију „Темпла”.

У доконим тренуцима, као заљубљеник у фудбал, одлазио сам на кошевски стадион да пикам лопту. Ту смо се први пут срели. Заиграли смо за наш грош. Имао је мек, префињен, мангупски дриблинг. Иако је био омањи, својом игром надкрилио је даром све нас. Задавао ми је мука да му отмем лопту. Био сам право правцато јуне. Тада сам га од срца загрлио и отада га носио као великог поштоваоца. Дуг век.

Из године у годину, својим песмама и мелодијама, својим меким, префињеним, баршунастим гласом, „растао је као храст”, кравио је наше душе, даривао нас раскошним, несвакидашњим шармом, добротом, босанским дертом, његовој раји и љубави према Сарајеву...

Певао је о пролећу, о једној ноћи у децембру, о све док буде било нас, о заједно смо расли граде ја и ти... И зато у ове дане „дигнимо чаше... За твоју душу… Дигнимо чаше за твој живот цели!”

Имао си се рашта и родити.

Опраштамо се од непоновљивог дара, етике, речју од човека који је волео људе.

„Ја се поново надам да то није крај”... 

Љубиша Самарџић