Чубурски парк чека Слободана Марковића

 На данашњи дан, пре тачно четврт века (30. јануара), преминуо је Слободан Марковић (1928–1990), чувени Либеро Маркони, песник, новинар, сликар, један од последњих боема. Рођен је у Скопљу где је његов отац, краљевски официр, био краће време на служби. У Београду, на Врачару, живео је и стварао до краја живота. Прву збирку песама – „После снегова” објавио је 1949, а последњу – „Јужни булевар”, пред смрт, 1990. Писао је поезију, прозу, драме, филмске и телевизијске сценарије, репортаже, путописе... Пуне четири деценије радио је у новинарству, најдуже у „Борби”.

Слободан Марковић, велики путник, опловио је осамнаест мора, како је волео да каже. Путовао је по читавој Југославији, обишао многе европске престонице, најбоље се осећао у Русији. Обишао је Свету гору. Утиске из Хиландара објавио је у књизи „Атос између неба и земље” (1988). Обилазио је косовске манастире, посебно је био везан за Високе Дечане.

Рођени песник Слободан Марковић, записао је Борислав Радовић, учио је од оних који су му били блиски по схватању поезије, али и по њеној неодвојености и зависности од живота. На широкој лествици од Вијона, Е. А. Поа, Бодлера и Љермонтова, до Блока, Мајаковског и Јесењина, па онда од Диса, Ујевића и Црњанског, до Драинца и раног Давича, он је тражио и налазио духовне сроднике своје младости, изоштравао осетљивост, изграђивао поступак, усавршавао израз, а у сазвучјима модерне прозодије откривао је и следио сопствену мелодију, и ону с високим степеном чистоте, лишену патетике и других уобичајених последица настојања да се поистовети живот и поезија. Он би на нашем тлу био последњи законити потомак песника званих уклетима. По томе му не би било парњака ни у живљењу, ни у певању.

Највећи део живота провео је на Чубури, делу Београда који је овековечио у својим песмама, репортажама, сликама и цртежима. Данас на Чубури постоји Сквер Слободан Марковић, а „Просветина” књижара носи назив „Слободан Марковић – Либеро”. При установи културе „Божидар Аџија” ради Књижевни салон „Слободан Марковић”, где се сваке последње среде у месецу одржавају књижевне вечери. Удружење књижевника Србије, Удружење новинара Србије и општина Врачар, покренули су иницијативу да се песнику подигне споменик у Врачарском парку. Идејно решење споменика урадила је Дринка Радовановић.

У писму Удружења новинара Србије Синиши Малом, градоначелнику Београда, каже се, између осталог, да је Слободан Марковић стварао своја уметничка дела од 1948. до 1990, у Београду, где се његов живот и завршио. Остварио је значајан, вредан и обиман уметнички опус. Објавио је више од 60 књига поезије, прозе, препева. Добитник је награде „Светозар Марковић” УНС (1969), „Змајеве награде” Матице српске за песничко дело (1975), „Седмојулске награде” Републике Србије (1980), Награде „Милена Павловић Барили” за сликарство (1969) и читавог низа других признања. Почива у Алеји заслужних грађана, у истој гробници са Милошем Црњанским. Чубурски парк, каже се на крају писма, очекује споменик Слободана Марковића.

Заоставштина Слободана Марковића (око 3.000 књига, слике, рукописи, делови намештаја), од 1991. године, чува се у просторијама општине Врачар, у Средачкој улици, у две собе у поткровљу. Још није пронађен одговарајући простор где би се сместио легат великог песника. Решењем Музеја града Београда, заоставштина Слободана Марковића проглашена је „покретним културним добром”.

Слободан Марковић, написао је Момо Капор, две године после песникове смрти, спада у први ред најзначајнијих представника наше модерне уметности. Његови најразноликији таленти створили су јединствену личност, која се може мерити са највећим примерима светских аутора сличне вокације, као што су Бодлер или Жан Кокто, коме је најсличнији. Због те изузетности и плодова тог богатог и шароликог дара, заоставштина овог песника представља културно благо изузетне важности и вредности за српску културу. Његова библиотека, предмети којима се служио за време свог бурног и узбудљивог живота, слике, цртежи, скице и оригинални рукописи, обавезују нас да им поклонимо сву нашу пажњу, како би били сачувани и једног дана представљени публици на достојан начин.

Својевремено, подсећа Ксенија Шукуљевић Марковић, песникова супруга, одлучено је да се на Чубури изгради Музеј Слободана Марковића. Зграда, по пројекту Ђорђа Бобића, изграђена је, али у њу се није уселио легат Слободана Марковића. Сада је у тој згради једна страна банка.