Дизнијева посвета „Политици”

Први сусрет читалаца на Балкану са Микијем Маусом одиграо се захваљујући „Политици”. Почетком 1935. на страницама нашег листа објављен је каиш стрипа „Мики и његова савест”. А једини новинар региона који је лично упознао Микијевог творца, славног аниматора Волта Дизнија, био је наш дописник из Америке, Момчило Јојић.

Наш извештач из САД сусрео се са Дизнијем у Лос Анђелесу у августу 1939, а читаоци су импресије о том сусрети и о тада једном од савременијих холивудских студија могли да прочитају у тексту објављеном 1. октобра те године.

Под, за данашње прилике, дугачким насловом, „У кући Мики Мауса ради хиљаду и сто Волт Дизниа, а прави Волт Дизни само је мозак који управља том војском уметника”, Јојић је описао запажања о тада већ славном аниматору:

„Волт Дизни је створио Микиа – Мики је обогатио свога родитеља Волта, донео му много милиона долара, привукао у његову кућу многобројну дружину несталних другара, од чијих несташлука одзвања смехом испод Тибета и Копаоника, Стеновитих Планина и Урала. Мики Маус је добар син.”

Док је чекао да га Дизни прими, нашем новинару је омогућено да обиђе студио који је и описао. Такође, писао је о препрекама које новинар мора да пређе не би ли дошао до популарног филмског аутора: „Секретарица која ме је примила, никако не верује да је Волт пристао да ме прими.”

Када се данас чита текст из 1939, утисак је да је сусрет нашег извештача са творцем једног од најпознатијих брендова у свету, омиљеног како деци тако и одраслима, био кратак.

„За столом седи један озбиљан човек четрдесетих година, и личи веома мало на своје фотографије које смо гледали. Навикао је (не баш радо) да даје интервјуе, па одмах почиње”, писао је Јојић.

Тих дана више од 1.000 запослених радило је на дугометражном анимираном филму „Пинокио”. После успеха оствареног са „Снежаном и седам патуљака”, првим дугометражним анимираном филмом у боји, цртачи и мајстори „филмске пантљике” ужурбано су радили на оживљавању дрвеног лутка италијанског књижевника Карла Колодија.

Извештач „Политике” цитирао је Дизнија:

„Страшно смо сви заузети. Већ три године радимо наш највећи цртани филм… који ће испуњавати цело вече.”

Дизни је питао нашег новинара:

„Да ли знате ко говори на филму за Мики Мауса? Е па да вам кажем. За Микиа говорим лично ја. Од почетка до краја, то уживање не препуштам никоме.”

Дописнику из далеке земље аниматор је открио да зна да га сарадници оговарају мислећи о њему – да ништа не црта – а то је оправдао уверењем да су они исто тако добри као он. На крају сусрета од сарадника је тражио да му донесу неколико цртежа и лично их је потписао за „Политику”.

Оригинал овог Дизнијевог аутограма данас чува архива „Политикиног Забавника”. За један други писани траг комуникације наше куће са Дизнијем за сада постоје само усмено уверење. Наводно, Дизни је „Политици” упутио телеграм подршке 1937, када је наша редакција била цензурисана до стране двора Карађорђевића, уз тврдњу да им се стрипом руга.

О том телеграму, према речима Зеферина Грасија, главног уредника „Политикиног Забавника”, у архиви нема података:

– Питање је да ли је Дизни лично слао нешто. Ми смо тај цензурисани стрип издали као репринт 1989. и тада сам покушао да телеграму уђем у траг. Разговарао сам са Дарком и Јаром Рибникар, они ништа нису знали о томе да је Дизни пружио подршку. Нажалост, наша архива је била делимично оштећена у пожарима после Другог светског рата, у неколико наврата. И више верујем да је телеграм део урбане легенде него фактографија. Али, ко зна, треба га тражити у компанији „Дизни” која има свој музеј – саветује Граси.

Да подсетимо, Београђанин Марко Јеличић, новинар и политиколог, припрема књигу о Волту Дизију. Већ дуже време истражује по домаћим архивима и институцијама по свету не би ли дошао до што занимљивијих података о аниматору, а један је и телеграм подршке нашој редакцији.

------------------------------------------------------------------

Душан Дуда Тимотијевић – кум Паји Патку, Шиљи…

Душан Дуда Тимотијевић, новинар, преводилац и један од уредника у „Политици” био је најзаслужнији што је Дизнијев стрип уопште ушао на странице нашег листа. Он је кумовао и именима цртаних јунака, Паји Патку, Шиљи, патуљцима – Снежаниним другарима. Према историографији стрипа заслужан је и што се тај термин усталио. Пре тога су се користили изрази „цртани роман”, „илустровани”, „роман у сликама”…