Алтруизам сурогат материнства

,,Политика” је објавила (16. јануара) текст колумнисте Мише Ђурковића под насловом „Против такозваног сурогат материнства”. Аутор и у наслову текста, употребивши реч „такозвано”, имплицира да је сам институт сурогат материнства заправо параван за незаконите и неморалне радње, што касније и наглашава, констатујући да „неке жене зарађују тако што изнајмљују своју утробу па се овакви аранжмани с правом пореде са проституцијом… деца постају роба која се производи и којом се тргује”.

1. У вези са цитираним, треба рећи да институт сурогације, као рађање за другог, већ постоји у савременим законодавствима, између осталог и у Грчкој, и то у два основна могућа облика, као алтруистички и комерцијални. Преднацртом грађанског законика РС предложена је, као обавезна, алтруистичка природа сурогације, односно, забрањено је уговарање награде за рађање за другог, те је, стога, очигледно тенденција законописца управо спречавање стицања материјалне користи на основу уговора о рађању за другог. Такође, иако би се тај предлог могао оспоравати, дакле, без обзира на постојање аргументације за комерцијализацију сурогације, сваки вид сурогат материнства, генерално посматрано, у својој основи носи алтруистичку побуду, односно, племенит мотив. И то, без обзира на намеру за закључење уговора од стране сурогат мајке, која може бити и ради стицања материјалне користи, јер постоји значајна несразмера у међусобним давањима уговорних страна. Сходно томе, без обзира на уговарање или обећање (тј. потраживање награде), сурогат материнство у својој основи има карактер доброчинства у виду подразумеване алтруистичке побуде код сурогат мајке (с обзиром на жртву коју добровољно подноси), те је упоређивање с проституцијом најблаже речено неодговарајуће. А и увредљиво, и за многе остварене сурогат мајке, али и за многе остварене намераване родитеље и децу из сурогације.

2. Аутор истиче да „људско биће не може да буде предмет уговора”, што не би било ни у случају увођења сурогат материнства. Наиме, предмет уговора о рађању за другог није нерођено дете, већ је предмет оно што чини садржину облигација, односно, међусобна права и обавезе уговорних страна (намераваних родитеља, с једне стране, и сурогат мајке, с друге).

3. У случају да се уведе сурогат материнство, Ђурковић процењује да ће се уобичајити репродуктивни туризам: „Парови из богатих западних земаља иду у ове земље изнајмљујући сурогат мајке.”Међутим, алтернативним предлогом из Преднацрта грађанског законика предвиђено је да уговор о рађању за другог може бити закључен само између држављана РС.

4. Иако аутор закључује да „постоје надаље многобројни проблеми око тога ко је детету мајка”, то је нетачно јер је Преднацртом грађанског законика детаљно регулисано материнство и очинство у случају рађања за другог. Изричито је предвиђено да се у матичне књиге као мајка детета уписује жена која на основу уговора (о рађању за другог) има намеру да се стара о детету (намеравана мајка), уз различите алтернативне предлоге по питању сагласности сурогат мајке.

Адвокат