Паметни уређаји лакши за прислушкивање

Кад Едвард Сноуден каже да не користи ајфон, јер се боји да би га неко могао прислушкивати помоћу програма који се сам активира, онда лаику пуном сумњи не преостаје ништа друго него да поверује у такве могућности овог телефона. Јер ко боље познаје шпијунске технике од бившег сарадника најмоћнијих обавештајних служби, који је обелоданио документа о њиховом незаконитом праћењу телефонске и интернет комуникације не само америчких грађана.

Сноуден, против којег су САД подигле оптужницу, ипак има више разлога да верује да је мета шпијунирања него десетине хиљада оних који су сатима чекали у редовима, од Америке до Кине, да купе нову верзију „Епловог” најпознатијег производа. Продаја последњег модела из серије ајфона показала је да корисници не маре толико за Сноуденове тврдње и да верују речима произвођача да је ниво заштите података на уређају такав да компанија више неће моћи да преда податке о кориснику на захтев полиције или обавештајних служби.

Било да су ти наводи тачни или не, постоји само један сигуран начин да се избегну све могућности праћења преко техничких уређаја – да се они не користе. У ери постприватности у којој живимо, нико не може да буде непримећен, поготово када је реч о дигиталној сфери. Међутим, у свим досадашњим истраживањима, број оних који су се због безбедносних ризика одрекли електронске поште, интернета и мобилних телефона и даље је на нивоу статистичке грешке.

Ако су пре Сноуденових открића хтели да се осигурају од прислушкивања, корисници ових уређаја су их углавном искључивали. Након што се из докумената које је овај бивши обавештајац обелоданио видело да је праћење могуће и када су камере на мобилном или лаптопу искључене, они који желе да воде поверљив разговор ваде батерију из телефона и стављају заклон на камеру. Према ранијим медијским наводима, Сноуденова документа показују да су британски агенти, партнери америчке Националне агенције за безбедност (НСА), пратили видео разговоре грађана, чак и оних који нису били обавештајне мете. Својевремено је „Вашингтон пост” објавио тврдње бившег функционера Еф-Би-Аја да та служба може да шпијунира људе чак и када искључе камеру. Зато и не чуди податак из ранијих истраживања да сваки пети корисник покрива камеру на компјутеру и тако ограничава могућности шпијунаже само на звук, јер микрофон остаје незаштићен. Међутим, чак и када уређај не би имао камеру и микрофон, као на пример десктоп рачунар, могуће је да у њега буде убачен вирус који тајно, без знања корисника, снима информације о сваком знаку откуцаном на тастатури и тако прикупља податке о шифрама, мејловима, текстуалним документима. Један такав програм, интерно назван „кверти”, направила је и користила НСА за праћење својих мета.

Нису само државе и њихове тајне службе те које шпијунирају. То раде и добро организоване групе хакера.

А. Маринковић

-----------------------------------------

И телевизори „прислушкују” разговоре

Нису више само телефони, таблети и лаптоп рачунари оруђа за шпијунажу. То су постали и телевизори. „Самсунг” је упозорио кориснике да не воде поверљиве разговоре испред телевизора повезаних са интернетом којима управљају гласом. Уређај, ипак, није толико паметан да „схвати” када се корисник обраћа њему, а када разговара са неким другим, па снима све што се изговори. Да би се то спречило, препоручено је искључивање гласовне команде.