Стварају знање за извоз

ИНТЕРВЈУ
Крупним корацима је Институт"Михајло Пупин" из Београда закорачио у Европску унију учествујући у, чак, седам пројеката из информационо-комуникационих технологија, у чему је једна од водећих научноистраживачких установа у југоисточном делу Старог континента. За протеклих шест деценија (основан 1946) остварио је међународно признате резултате. Генерални директор др Владан Батановић, у разговору са "Политику", оцењује да је, као и до сада, пресудила компетентност домаћих истраживача.

Скоро је обелодањено да је наша земља, у научном погледу, већ закорачила у Европску унију. У којим програмима учествује Институт "Михајло Пупин"?

– Србија је од 2007. учесник у реализацији научноистраживачког програма који финансира Европска унија. То значи да, иако нисмо чланица ЕУ, наша земља улаже сопствена средства у овај програм. Да ли нам то повећава шансе да добијемо више средстава за наш научноистраживачки рад у оквиру европских пројеката? Мислим – не. Финансирање европских научних пројеката зависи од релевантности предложеног истраживања, а не од финансијског доприноса европским научноистраживачким пројектима. Ово јесте већа шанса за укључење у европске интеграције, али ту шансу можемо искористити само уколико докажемо своју научну компетентност у областима које је ЕУ одредила као приоритетне у наредном периоду.

Институт "Михајло Пупин" већ учествује у седам европских пројеката, од којих су три део Шестог оквирног програма, два спадају у тзв. Интерег пројекте и два у билатералне.

Чему су, у најкраћем, ова проучавања намењена?

– Резултати европских научноистраживачких пројеката, у којима учествује Институт "Михајло Пупин", намењени су проширивању поља примене нових информационих технологија у очувању животне средине, успешнијем доношењу и процени учинка управљачких одлука у пословном окружењу или развоју самих информационих технологија.

Из којих разлога су "пупиновци" увршћени, раме уз раме, са европским истраживачима? Какви се доприноси од њих очекују?

– Процедура избора пројеката и партнера у пројектима које финансира ЕУ веома је строга и није обојена личним, политичким или финансијским утицајем. Битна је само научноистраживачка компетентност, због тога смо учесници у поменутих седам европских пројеката.

Има ли од тога икакве новчане и друге користи (усавршавање домаћих стручњака и смањење одлазака у иностранство)? Шта, уопште, значи за наше научнике и стручњаке да сарађују и себе упоређују са европским (и светским)?

– Финансијска корист од учешћа у научним пројектима Европске уније је несумњива. Неко други, а не буџет Србије, плаћа научни рад и његов развој у нашој земљи. То је корист за целу државу. Корист за научноистраживачке организације је додатни извор прихода. За научнике се огледа у повећању личних примања. Али финансијска није једина корист која се има од ових пројеката. Кроз рад на европским пројектима повећава се компетентност домаћих истраживача и институција, врши се тзв. умрежавање научноистраживачког рада у оквиру Европе, стичу се нова знања и искуства. Истовремено добија се међународно призната оцена квалитета наше науке, а тиме, делом, и целе земље.

У које сте још међународне и међудржавне подухвате укључени?

– Институт "Михајло Пупин" са својим предузећима ради као свака друга профитабилна компанија. Једина разлика је у томе што су наши резултати ново знање, нова технологија, нови производ. Сви наши производи намењени су тржишту, домаћем или страном. Како приходи од научноистраживачких пројеката представљају мали део наших укупних прихода, највећи део зарађујемо продајући наше производе, технологије и сложене управљачке системе. Све ово извозимо у Македонију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Европску унију, Бразил.

Да ли се то догађа на сличним истраживачким пословима и у нашој земљи? У којим подручјима сте, једноставно, незаобилазан учесник?

– Институт "Михајло Пупин" је незаобилазни учесник у свим сложеним пројектима информационо-комуникационих технологија у Србији. Ту спадају сложени информациони системи за државну управу, управљање у електропривреди, саобраћају, водопривреди, специјалним областима у телекомуникацијама и у делу тзв. наменских система.

Хоће ли установљење Министарства за телекомуникације и информатичко друштво поспешити ову за будући економски напредак веома битну грану (ИЦТ)?

– Само премештање одговорности за развој информационог друштва из Министарства науке у Министарство за телекомуникације не мења ништа у суштини. Битно је да су Скупштина и Влада одлучиле да посвете велику пажњу овој области и очекујем да ће Министарство за телекомуникације успешно обавити свој посао.

Зар наука, истраживање, развој и високо образовање нису сада исцепкани на три, можда четири, сродна министарства? Ко све то може да обједини, а има толико прожимања и преплитања?

– Број министарстава и надлежности су политичка решења која могу, а не морају, да утичу на међусобну повезаност и испреплетеност науке, истраживања, развоја и високог образовања. Имајући у виду владину платформу у овој области, не очекујем тешкоће у реализацији, али знам да ће то изискивати нешто више напора у координацији рада надлежних министарстава.

У вечитим расправама коме дати предност – основним или примењеним истраживањима, на коју се страну и зашто радије опредељујете?

– Не постоје примењена истраживања без основних. Основна истраживања немају друштвену сврсисходност, у економском смислу, уколико се кроз примењена не валоризују у нове производе и технологије. Због тога је у новом програму истраживања у Европској унији знатно већи нагласак на примењеним истраживањима, с циљем да Европа постане технолошки лидер у свету у скоро свим областима, осим у наменској индустрији. Ми као мала земља, а са жељом да постанемо чланица ЕУ, треба у својој научној политици да пратимо њене трендове и политику. Истовремено морамо уложити велики напор да и основна и примењена истраживања буду у функцији развоја домаће економије, јер само тако можемо обезбедити боље услове живота и рада нашим грађанима.