Новосадски научници уче робота да хода

Специјална лабораторија за снимање и анализу покрета, која однедавно ради на новосадском Факултету техничких наука, сврстава Србију међу развијени свет, јер сада и ми можемо да покажемо креативност уз помоћ најмодерније технологије каква је примењена у филмовима „Господар прстенова” или „Планета мајмуна”. Ова лабораторија најпре ће се показати у „компоновању” кретања робота Марка, једном од тренутно најзначајнијих српских научних пројеката. Тако је она, сем за филмофиле, права прилика за истраживаче, али може да буде корисна и у медицини.

Опремом каква се налази у лабораторији ФТН-а снимљен је перформанс глумца Ендија Серкиса, преко њега „иде” компјутерска анимација и тако је направљен Голум, познати лик из трилогије филмова „Господар прстенова”.

Особа чији се покрети снимају облачи одело на које се лепе маркери. Кретање у простору снима се са осам инфрацрвених камера. Уз помоћ снимака, софтвер реконструише кретање маркера, а тиме и кретање особе чији се покрети снимају.

Од професора Бранислава Боровца, руководиоца лабораторије, дознајемо да је систем „Викон” из Велике Британије купљен у склопу набавке капиталне опреме коју финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, за око 124.000 евра, а намењен је првенствено пројекту који развија робота Марка.

„Ако желимо да снимимо прецизне покрете, за научно и медицинско истраживање, маркери се морају поставити на тело човека. Уколико се снима покрет искључиво за анимацију, човек облачи специјално одело на које се каче маркери. На пример, ако желимо да снимамо мимику или фацијалне експресије човека, тада ћемо му на лице залепити што је више могуће маркера,” објаснио је за „Политику” Јовица Тасевски, истраживач на катедри за мехатронику, роботику и аутоматизацију.

Примена овог система најчешћа је у анимацији.

– Многи научни и научнофантастични филмови данас се снимају уз помоћ оваквог система. Снимљени покрети копирају се на анимирани лик, па тако добијамо човеколике покрете анимираних ликова, било да се ради о звери, аватару, чудовишту… Тада се снима све, од великих покрета до најситнијих померања на лицу глумца, и тако се преноси на анимацију. Исто важи и за видео-игре. Често се снимају покрети животиња, како би оне биле верно представљене у анимираном сценарију – образложио је др Боровац.

Јовица Тасевски, члан тима експерата који развијају робота Марка, наглашава да ће се овај изум користити у терапији с децом с проблемима у развоју.

– С њима ће се радити вежбе фине и грубе моторике, које ће деца понављати заједно с роботом. Како би покрети били природнији и довољно глатки, неопходно је да снимимо човекове покрете приликом извођења тих вежби. Тако снимљене покрете ћемо применити на робота. Други задатак биће да се маркери поставе на робота. На тај начин робот ће постати свестан својих покрета и моћи ће да их коригује, и да тако учи о себи, али и о својој околини.

А др Бранислав Боровац наводи да снимање анимација може бити искоришћено и ван филмске индустрије.

– С гинеколозима имамо у плану снимање хируршког поступка ефикаснијег царског реза. Захват осмишљен у новосадском породилишту биће неизоставни део обуке младих лекара у форми детаљне и интерактивне анимације – каже он.

Бранка Јакшић
-----------------------------------------

Стопама славног Вукобратовића

О примени технологије снимања покрета за детаљну анализу хода човека прича доцент ФТН-а Мирко Раковић.

– Та анализа биће искоришћена за развој хода двоножних робота, што је примарно истраживање наше научне групе и наставак једне од области испитивања коју је давно започео Миомир Вукобратовић. Ту су нам јако битне плоче за мерење силе, уграђене у под стазе на којој се снима. Уз помоћ тако постављеног система, можемо доћи до потпуне информације о ходу, од углова, брзина и убрзања у зглобовима, до детаљних информација о оптерећењима у зглобовима или скелету. Такве информације су битне у примени овог система у био-медицинским истраживањима. Могу се, на пример, снимати пацијенти са оштећењима кичме и на основу анализе одредити који покрети и које вежбе могу побољшати стање сваког пацијента.