Влада Дивљан је био рокенрол

Породица, пријатељи, колеге и многобројни поштоваоци су се опростили од Владе Дивљана на комеморативном скупу који је одржан у београдском Дому омладине.

Дворана „Американа” била је мала да прими све који су дошли да одају последњу пошту познатом београдском музичару који је после дуге болести преминуо 5. марта у Бечу. Међу присутнима били су, између осталих, Корнелије Ковач, Миша Алексић, Кики Лесeндрић, Дејан Цукић, Никола Чутурило, Неле Карајлић, Борис Тадић, Кори Удовички, Срђан Шапер, Чедомир Јовановић...

– На лицима саосећање и љубав. То сам препознао у Влади. То је оно што је саставни део његове музике, оно што нам је свима потребно. Влада је био музика, био је рокенрол.

Овим речима од Владе Дивљана опростио се музички уредник Слоба Коњовић признајући да му је сада, када Владе више нема, ово један од најтежих наступа.

– Урадио је толико да морамо да му будемо захвални. Тражио сам које речи да употребим, али речи су биле врло слабе. Бавио сам се промоцијом музике и сматрао сам да сам привилегован што сам био у позицији да то радим. Влада је био присутан у програмима које сам радио од почетка каријере до данас – рекао је Коњовић и подсетио на време у којем је Влада Дивљан, некадашњи фронтмен „Идола” и истакнути музичар југословенског новог таласа, био главна музичка покретачка снага.

– Било је то време у којем смо осећали да можемо да променимо амбијент. Влада је у томе био у врху. Био је у стању да једноставно покаже сву снагу свога талента – подсетио је Слоба Коњовић констатујући да су се Дивљанови пријатељи, колеге, поштоваоци окупили да би славили оно што је београдски музичар оставио иза себе.

– Овде смо се окупили да бисмо славили његов таленат. Оно што је оставио Београду вреди и трајаће. Не знам како да захвалим Влади. Једино тако што ћемо његову музику слушати вечно – рекао је Слоба Коњовић.

Глумац Светозар Цветковић, пријатељ из детињства Владе Дивљана, на почетку своје приче о заједничком времену које су њих двојица провела, а коју је назвао „малим прилогом за један велики живот”, рекао је да је Дивљан остављао своје поруке у делима које не само да се чују ушима, већ пре свега у срцу, ногама.

– Оставио нам је своју љубав и своју уметност. Он је својим одласком, а пре свега делима, био све ближи људима који ће га заувек памтити – рекао је Цветковић и опраштајући се од пријатеља свој говор завршио речима:

– Живот Владе Дивљана се никада неће завршити. Видимо се Владице, твој Светица.

О уметнику који је својим радом обележио југословенску музичку сцену говорио је и песник Љубивоје Рушумовић са којим је Влада Дивљан сарађивао у два пројекта за децу – „Рокенролу за децу” у позоришту „Бошко Буха” и емисији за децу „Фазони и форе”.

– У „Бошку Бухи” су Влада и Срђан Гојковић Гиле све најпознатије песме за децу преаранжирали у форму рокенрола, на одушевљење најмлађих. Радили смо и емисију „Фазони и форе” где су Влада и Гиле целу српску азбуку обрадили, компоновали песме за свако слово и са децом из емисије правили слова на ливади, ваљајући се по њој, играјући се – испричао је Ршумовић.

– Владин рад је љубав учињена и слушљивом и видљивом. Влада није отишао. Влада се вратио и биће са нама – рекао је Љубивоје Ршумовић након чега су на сцену „Американе” изашли чланови загребачког „Љетног кино бенда”, са којима је Дивљан 2012. године објавио албум „Четири годишња доба” и са којима је планирао да одржи концерт 1. новембра прошле године у тој истој сали, али га је болест у томе спречила.

Загребачким музичарима потом су се придружили колеге и пријатељи Владе Дивљана – Срђан Гојковић Гиле, Момчило Бајагић Бајага, Зденко Колар, пријатељи из гимназије..., како би у његову част отпевали неколико Дивљанових песама.

Испраћај за кремацију био је на београдском Новом гробљу.

С. Ч.