Загонетна тајна севдаха

Једна од најслушанијих песама шездесетих и седамдесетих година прошлог века у бившој Југославији била је она коју је маестрално изводио Цуне Гојковић – „Кафу ми драга испеци”. Многи су одрасли уз ову нумеру, али већина није знала да је реч о севдалинки. И данас је једна од омиљенијих уз многе друге које се у Београду све чешће чују у извођењу уметника који и даље негују севдах.

У чему је тајна севдаха, како је одолео зубу времена и како то да све више младих људи посећује концерте на којима се изводи севдах?

– Да ли је то време за којим жалимо? Време када су се те песме изводиле на посебним местима које су волели песници, књижевници, боеми и народ. Било је то давно, када су у кафанама певане најлепше песме са ових простора. Песме које су уздисале за драгим, певале о ватри која плане и о свим тајнама и лепотама. Те песме и данас укључују сва наша чула док их слушамо, јер су настале директно из душе и срца. Оне нам недостају, буде осећај заустављеног времена. Зато их и волимо – сматра Биља Крстић

Певачица која негује традиционалну српску музику каже како су многи босански солисти и оркестри допринели да данас севдалинка добије посебно место, не само на овим просторима већ и на светској сцени.

– Нису само они укључени, ту је и много културних институција које раде на популарисању севдалинки. Ових дана Београд је домаћин великом броју музичара који изводе севдалинке, Амира Медуњанин, „Диванхана”, „Мостар севдах ријунион”... Наше поднебље је непресушна ризница, зато чувајмо и ми традиционалне песме, посебно из Врања, песме изузетне лепоте и изражајности које су и колевка наше књижевности. Те најлепше мераклијске песме се везују за простор, Врања, Ниша и Лесковца – указује Биља Крстић и додаје како Босна на најлепши начин промовише севдах.

– Угледајмо се на њих. Ми имамо мерак. Сетимо се дивних песмопојаца и учимо од њих посебно од Стане Аврамовић Караминге – поручује наша позната певачица.

На питање у чему је тајна севдаха Амира Медуњанин одговара – питањем:

– У чему је тајна љубави? Па вероватно када с(в)е безгранично дајете и не тражите ништа заузврат. И буде вам рајски лепо.

Колико ваш глас целој тој причи даје додатну димензију, питамо певачицу која је синоћ напунила Центар „Сава”.

– Интерпретатори севдалинке су седамдесетих година 20. века поставили високе стандарде у извођењу песама које су, пре свега, обогатиле мене као личност и улепшале моје детињство. Та снага и лакоћа у извођењу је мени била инспирација. Кроз време сигурно ћете наћи врсне интерпретаторе, али мени је важна та веза са легендарном плејадом певача, попут Ксеније Цицварић, Наде Мамуле, Сафета Исовића, Силване... који су на посебан начин доносили песму слушаоцима. То је моменат када останете у том свету песме, иако је песма давно утихнула. Онда схватите колико је, између осталог, важна интерпретација. И имате право, то даје нову димензију у промишљању о поруци песме и тумачењу стихова песме.

Када би морала да одабере једну која јој је посебно драга Амира би се мало замислила.

– Све зависи од ситуације у којој се налазим, какво је расположење или које је доба дана. Да ли је пролеће или зима? Као севдалинка „Ил’ је ведро, ил’ облачно, ил’ је тамна ноћ…”. Свака севдалинка има своју причу – сматра Амира.

И она као и Биља Крстић сматра да је важно радити на очувању и промоцији традиционалних вредности народа.

– Истицати основне друштвене вредности које ће нам омогућити да боље сагледамо свет око нас и да генерације које долазе имају могућност избора. Мени је драго да је све већи број младих музичара и певача који се опредељују за севдалинку и што је још важније, уграђују део себе у то. Тај индивидуални приступ је битан – каже Медуњанин.

Снежана Чикарић

-----------------------------------------

За посебне певаче

Севдалинка је карактеристичан музичко-поетски израз босанско-херцеговачког поднебља. Ова градска песма настајала је у народу давно, још у време турске владавине, како тврде стручњаци негде у 17. веку. Некада су севдалинку жене изводиле без инструменталне пратње, а мушкарци искључиво уз саз, подсећа Биља Крстић. Севдалинка се брзо проширила и радо је била певана у целом региону. Посебно је била популарна у Југославији. У то време је важило правило да само посебни, даровити певачи могу да је изводе, попут Химзе Половине, Заима Имамовића, Зехре Деовић, Наде Мамуле, Сафета Исовића….

-----------------------------------------

Заводљив и неодољив

– Севдах је остао озбиљна институција. И етномузиколози у свету севдах препознају као такав. Запад се отворио према музици трећег света и севдах је ту нашао своје место. Недавно сам био на концерту „Култур шока” који изводи етно-панк верзију севдаха. И то крајње заводљиво. За нове клинце једна просто неодољива комбинација – каже музички критичар Петар Јањатовић.