Следећи Ганди могла би да буде жена

Алберт Ајнштајн је умео да каже да Махатма Ганди зна формулу човечанства. Бирад Раџарам Јаџник (Birad Rajaram Yajnik), предавач и кустос, чији блог „Ганди у 21. веку” има више од 50.000 посетилаца, покушаће да филозофију овог легендарног борца за људска права и слободу прикаже у савременом контексту – кроз интерактивно предавање „Махатма Ганди у Београду”, које ће вечерас одржати од 19 сати у Центру „Сава” (улаз је бесплатан). Пут који је аутор изабрао води стазама уметности. Осим предавања која редовно држи, његове комуникативне инсталације постоје на три континента – „Зид краља Гандија” на Универзитету Хауард у Вашингтону, „Мандела-Ганди” зидна поставка у Фондацији „Нелсон Мандела” у Јоханезбургу и највећа зидна поставка на свету посвећена једном од најпознатијих Индуса у „Музеју мира, истине и ахимсе” у Хајдерабаду, чији је и кустос.

Ваш начин размишљања, као и предавања, постављају Гандија у раван са онима који вас слушају, било да је реч о школској деци у Великој Британији било о шареноликој публици у Београду. Како то постижете?

Свако на помен Гандија замисли црно-белу фотографију старијег човека. Одлучио сам да ту представу обојим. Колорит, интерактивно, дигитално, све су то обележја савремене уметности која данас добро кореспондира са савременим човеком. Она је катализатор. Рецимо, деци школског узраста, а било их је у једној лондонској школи 900, требало је да прикажем Гандија. И то тако да ме не отерају са бине, јер сам досадан. Приказао сам им филм у којем су се појавили Шакира која говори о Гандију, група „Бајкери против насиља над животињама”, на чијим је моторима он био приказан, али и протестанти у Бразилу са мајицама на којима је писало исто то име. Изнео сам, потом, потпуно нов „харли дејвидсон”, поделио им оловке и предложио им да, ако су инспирисани, оставе своје поруке на мотору. Сви су се потписали, на десетак различитих језика било је исписано име Ганди.

То је, кажете, доказ да је Ганди и данас актуелан?

Јесте. Али поента није само да пратимо Гандија већ да нађемо новог. А нови би могао да буде жена. Или, не само једна већ стотине њих. Замислите када би група дама дошла на идеју да све жене света обуставе све своје активности на 24 сата и реше само да медитирају, борећи се за женска права. Баш све баш истог дана. А реч је о три и по милијарде жена. Па то не би могло да се не осети, да се не примети.  

Савремени бунт углавном почиње на друштвеним мрежама, на којима група анонимних појединаца мобилише масу, али се исти брзо и гаси. Недостатак истрајности или нешто друго?

Гандијеву борбу против чувеног Закона о соли у Индији испратило је 1930. више од 1.300 медија широм света. Он је био „Фејсбук” свога времена, када није било ни интернета, ни мејла, ни компјутера. Био је мајстор комуникације и био је упоран. За независност Индије борио се деценијама. Најважније је имати циљ и не одустајати. Тога данас мањка. Сви би хтели све, сад и одмах. Без идеје и јасне стратегије нема резултата. За промену је потребно време.

Где видите улоге влада и политичара у тој причи?

Многи људи криве оне који их воде за неуспех целог друштва. Међутим, зашто не пођу од себе. Нека буду промена коју очекују од других, да парафразирамо човека о којем ћу говорити. Да сте ме упознали пре годину дана вероватно не бих све исто причао што и данас. Нити бисте ме ви пре годину дана исто питали. Пронађите Гандија у себи, у свом пријатељу, али и непријатељу. На основу тога направите стратегију. Није ствар само и томе да се изађе на улицу и протестује. Морате имати јасан план.

Зашто је баш Београд једна од ваших станица?

Ако је ваш град преживо толике ратове и разарања и опстао мора бити да је Ганди у њему био присутан духом.