Сага о тинејџерима

Млади уметници, који тек формирају и профилишу властите ставове, данас су више него икада изложени и притиснути изазовима најразличитијих информација из електронских медија, као и примерима „хиљаду цветова” са рецентне визуелне сцене. Медијска подела (сликарство, скулптура, графика) задржала се махом у класичним уметничким школама, мада је актуелна уметничка пракса и критичарске рецепције сасвим демантују. Очито, уметник је осуђен на слободу избора, а томе се може додати и филозофско уверење да човека одређује само оно што сам себи чини.

Бојана Раденовић (1991) прошле године дипломирала је сликарство на новосадској Академији уметности, а сада је на Интердисциплинарним мастер студијама у Београду. Њену прву самосталну изложбу „Фолије” чини серија радова од девет композиција изведених на индустријским најлонима (фолијама), техником веза. Мотиви композиција су тинејџери приказани у тренуцима еуфоричне доколице, како је сама ауторка објаснила свој рад.

У концепту овог рада базираном на цртежу и његовим својствима активиран је принцип убедљиве моћи експресије фигуралне композиције и њене реализације у комбинацији два различита материјала. Вез концима по транспарентној фолији оживео је једноставне иконографске схеме фигура које могу асоцирати и на некадашње „куварице”, чији су речити цртежи преносили духовите поруке домаћица. Фокусирајући феномен тих еуфоричних тренутака у животу тинејџера, Бојана Раденовић са посебним сензибилитетом актуелизује типичне ситуације у којима су лепота заједничке среће, пријатељства, опуштености и осећај слободе, попут аутентичног дневничког записа, ипак могући само у том узрасту.

Синергија овог комплексног стања вешто је уграђена у композициону схему у којој физичка реалност модела, њихов говор тела и лица, у живим покретима потенцирају пластичко поигравање модулацијом форме. У исто време, схематична линија веза (који је у моди) и њени различити цртачки интензитети афирмишу осетљиву цртачку вештину у овој саги о тинејџерском добу. Тако је транспарентна и жива подлога фолије постала позорница догађаја презентованих у инсталацији од девет сценичних кадрова посвећених младости.

У једноставној иконографској форми и пријемчивој експресионистичкој традицији инсталација „Фолије” Бојане Раденовић, поред читљивог ауторског става, сачуван је графизам цртежа и потенцијал његове медијске знаковности.