Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли закон да протера анорексију са писта

Може ли закон да протера анорексију са писта
Убудуће, манекенке не би смеле да буду мршавије од 55 килограма, уколико су високе 1,75 центиметара Фото Бета

Још се нису слегле светлуцаве конфете са Париске недеље моде а из Француске је стигла нова вест везана за модну индустрију. Влада ове земље, према речима актуелне министарке здравља Марисол Турен, спремна је да подржи закон којим би се забранило ангажовање превише мршавих манекена, у рекламним кампањама и на ревијама.

Како преносе светски медији, предлог закона предвиђа обавезу девојака да се редовно мере – манекенке не би смеле да имају мањи индекс телесне масе (БМИ) од 18, односно не смеју да буду мршавије од 55 килограма уколико су високе 1,75 центиметара.

Уколико се модне агенције и куће, као и агенти оглуше о одредбе закона, биће прописан спектар казни, од новчаних до казни затвором. Уколико би ангажовали премршаву особу могли би да плате до 75.000 евра или да одслуже казну затвора до шест месеци.

Према здравственој статистици у овој земљи моде и стила, у чијој се индустрији крпица обрћу милијарде евра, тренутно од 30.000 до 40.000 особа, од којих је чак 90 одсто тинејџера, пати од поремећаја телесне тежине, то јест у здравственом картону имају уписану дијагнозу анорексије.

„Важно је да се манекенке добро хране и да воде бригу о свом здрављу, посебно због младих девојака које у њима виде естетске узоре”, казала је министарка Турен, пренела је агенција Танјуг.

Предлог закона је већ прошао у Доњем дому француског парламента, а Горњи дом би тек требало да расправља о њему. Уколико би посланици гласали „за”, Француска би се прикључила Италији, Шпанији и Израелу, земљама у којима већ постоје такви закони.

Питање килограма манекенки, чак и када скала на телесној ваги указује не на пожељну килажу за уговор, већ пали аларм за угрожено здравље младе особе, ипак, чини се, неће лако моћи да се реши. И протеклих година свет моделинга бивао је узбуркан акцијама против диктата мршавости. Као несрећан симбол пошасти којој подлежу хиљаде тинејџерки широм света, јер им се са насловница, модних писта или из електронских едиторијала смеше премршаве девојке, била је Изабела Каро која је преминула 2007. године. Упркос кампањама са циљем упозоравања о далекосежним, негативним последицама изгладњивања, забележена је изјава чувеног креатора Карла Лагерфелда који је рекао да девојке на модним пистама нису премршаве већ да их тако оцрњују „дебели конзументи чипса”.

У Србији, на срећу, тренд премршавих манекенки никада се није „примио”. Како каже Јелена Ивановић, некадашња манекенка чију је каријеру обележио рад у светским престоницама, због конституције наших девојака и става да жене морају да буду женствене овакав тренд никада није могао да се прихвати.

– Познато је да се у моди смењују фазе, тако и ова о мршавим девојкама полако пролази. Мислим да је то чак било помало вештачки произведено. Мршаве манекенке у свету нису бројније. Ако се погледа боље, најуспешнији модели су управо жене са правим женским телом, облинама. Дизајнери, да би што боље приказали модел, траже манекенке које подсећају на скице, да имају дугачке ноге, а могуће је и да се употребом фото-шопа додатно „скидају” облине на фотографијама иако је девојка у природи сасвим складне грађе – појашњава Јелена Ивановић, данас на челу Агенције за тражење нових лица „Модел скаутинг офис”.

А. Цветићанин

-----------------------------------------

Минималне величине за ревијске моделе

Модели за ревије и каталоге се израђују у конфекцијским величинама 36 и 38 (шест и осам према британској скали) док су тржишни показатељи да највећи број дама купује гардеробу бројева 40, 42 и веће. Истине ради, многе даме иако немају проблем са килограмима током година не могу да носе исту величину иако скала на ваги показује број килограма идентичан периоду када су биле тинејџерке.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.