Златни јубилеј за доба зрелости

Статистика је модерна медијска болест и опсесија. Не налазећи друге начине да опишу прошло и најаве будуће, новинари „ваде” из компјутера бројеве и рекорде за дизање адреналина. Тенис има срећу да му златно доба и даље траје, не само на четири највећа турнира већ преко целе године. И на мастерс турнирима може да пружи доживљај класичне драме којој нису потребни бројеви. Таква је била победа Новака Ђоковића против Роџера Федерера у финалу „Индијан Велса”: 6:3, 6:7(5), 6:2.

Један се број из финала „Индијан Велса” ипак издваја – не због рекорда, већ свог симболичног значења. Ђоковићев златни јубилеј, 50. титула на АТП турнирима, делује у овом тренутку као међа спортске зрелости, којој може да захвали за све што је показао и преживео у том драматичном финалу. Двојица великана, потпуно свесна џиновске препреке са друге стране, надмашила су себе и оправдала смисао спорта. Бољи је победио – ривала, себе и публику, показујући шампионску зрелост, која данас оставља још јачи утисак од првог успона на „тениске Хималаје” 2011.

Један западни коментатор је променио уобичајени угао гледања и уместо ламента над Федереровим поразом, у први план је ставио нови квалитет у његовим односима са Ђоковићем, откако су обојица постали ближи ван терена, у улогама очева. Људски фактор у овом тренутку издваја двојицу најбољих на светској листи од осталих чланова велике четворке. Врхунски тенис је ушао у мирније, породичне воде, док је на терену остао непомирљив као и увек.

У новим околностима је и овдашња публика почела више да воли и цени Федерера. Маестро урођеног дара, који године лакше носи него млађи ривали, раскошним тенисом уздиже и Ђоковићеве победе. Помаже му не само тако што се против њега Новак диже у неслућене висине него и тако што продужава златно доба тениса.

Да бисмо наставили овако да уживамо у једној од најлепших спортских ера у 21. веку, потребна су и преостала двојица мускетара. Они играју један за другога, стварајући чаролију четворног ривалства без преседана. Да Ђоковић то може, сада би тешио Ендија Мареја због једног од најтужнијих пораза и помагао му да крене даље. Резултат од 6:2 и 6:3 у полуфиналу „Индијан Велса” поништио је огроман труд британског аса током претходних годину и по дана. Та беспомоћност против Ђоковића је поново уздрмала његово крхко самопоуздање и веру да је равноправни члан мускетарског квартета.

Сигурно би и Рафаелу Надалу пожелео да више чува здравље, да се мање сатире у сезони шљаке и не остане само полугодишњи шампион. Велика четворка држи сва четири угла тениске куће. Добро је док заузимају прва четири места у жребу и бране приступе ка полуфиналу са свих страна. Није више најважније кога ће историја да сврста на које место, нити како ће шест појединачних ривалстава гласити када буду стављена ад акта – њих четворица заједно представљају чудо савременог тениса.

Зато треба исправно разумети публику широм света која свим срцем навија за Федерера и Надала – да што дуже остану равноправни Ђоковићу. Зато су и повремени порази нашег аса од остале тројице – посебно на мањим турнирима – добри и за њега. У новој породичној ситуацији свестан је више него икада да је његова стратегија пуног живота била исправна од почетка и много важнија од јурења за папирнатим рекордима. За целокупни спорт, тенис и њега лично – важно је да најбољи тенисер света настави да траје.

Не тако давно, ривалство Федерера и Надала су многи проглашавали за највеће и најлепше у тениској историји. Погледајте данашње податке: Надал и Федерер су одиграли 33 меча (23:10 за Надала), Федерер и Мареј 23 (12:11 за Федерера), а Надал и Мареј 20 (15:5 за Надала). Ђоковић је са Марејом играо 25 пута (17:8), а његова ривалства са Федерером (38) и Надалом (42) су најдужа у историји. И није више важно што у тих невероватних 80 мечева од Федерера још увек губи са 20:18, а од Надала са 23:19. Нека тако и потраје на ползу тениса, а место српског аса је јасно осликано свим релевантним мерилима током последње четири године. И неће остати на томе.

----------------------------------

Флеминг: Досад невиђен тенис

Питер Флеминг, некада најбољи дубл играч света, био је задивљен обојицом финалиста „Индијан Велса”:

– Играли су тенис какав никада раније нисам видео. Квалитет је био запањујућ, сваку лоптицу су ударали снажно и погађали. Новак је на крају једноставно убацио у већу брзину и победио.

----------------------------------

Надмашио тренера

Својом 50. титулом Ђоковић је избацио Бориса Бекера са листе првих десет тенисера свих времена. Његов тренер, који је у Индијан Велсу главно место на клупи препустио таличном Марјану Вајди, сада је на 11. позицији: 1. Џими Конорс 109, 2. Иван Лендл 94, 3. Роџер Федерер 84, 4. Џон Мекинро 77, 5. Рафаел Надал 65, 6-7. Бјерн Борг и Пит Сампрас по 64, 8. Гиљермо Виљас 62, 9. Андре Агаси 60, 10. Новак Ђоковић 50 итд.

----------------------------------

Још два мастерса до Федерера и Лендла

Са 21. титулом на турнирима мастерс категорије, Ђоковић се приближио Роџеру Федереру и Ивану Лендлу (по 23), а није недостижан ни апсолутни рекордер Рафаел Надал са 27 титула.

----------------------------------

У Мајами са 4000 поена вишка

Репризом прошлогодишњег финала, Новак Ђоковић је задржао предност над Роџером Федерером од 4000 поена. Пошто та залиха остаје недостижна и после предстојећег мастерса у Мајамију, за три недеље ће на шестом месту вечите листе престићи Рафаела Надала, са укупно 142 седмице на првом месту АТП листе.

Редослед на АТП листи: 1. Новак Ђоковић (Србија) 13.205, 2. Роџер Федерер (Швајцарска) 9.205, 3. Рафаел Надал (Шпанија) 5.810, 4. Енди Мареј (В. Британија) 5.695, 5. Кеи Нишикори (Јапан) 5.460, 6. Милош Раонић (Канада) 5.160, 7. Давид Ферер (Шпанија) 4.580, 8. Станислас Вавринка (Швајцарска) 4.515, 9. Томаш Бердих (Чешка) 4.510, 10. Марин Чилић (Хрватска) 3.370 поена итд.

Остали српски тенисери у првих сто: 39. Виктор Троицки 1.098, 73. Душан Лајовић 669, 96. Филип Крајиновић 569 поена.