Какав утицај жели Србија?

Изгледа да преговоре у Бриселу много озбиљније схватају Срби него косовски Албанци. И то не само политичка и интелектуална елита већ и обичан народ.

Пре неколико дана Татјана Лазаревић, која води угледну невладину организацију, позвала ме је на дебату са младима са севера Косова, од којих неки никада нису ни имали контакте с Албанцима.

Једноставно питање које су ми млади Срби поставили било је: договором у Бриселу Албанци су добили могућност да путују кроз Србију, а шта смо ми добили? Одговор на ово питање подстакао је дебату која је обухватила суштину проблема у односима између Срба и Албанаца. Дебата је поново наметнула проблем мањкавости косовских медија, али и београдских. Јер такве расправе би често требало да организују РТК, РТС и други медији. Дебата је показала и да су највеће жртве заправо они који искрено верују у напредак преговора.

Први пример жртве је аутор овог текста. Бриселским споразумом је омогућено да се аутомобили грађана Косова са регистрацијом КС могу, уз одређену таксу, кретати по територији Србије. Али не могу и аутомобили са регистрацијом РКС. Која глупост! Прву глупост је направила влада Косова која је одлучила да косовске КС регистарске таблице буду замењене са РКС. Та глупост се може „оправдати” само тиме да је косовска влада хтела да својим грађанима отме додатних 30 евра (20 за нове таблице и 10 за нове књижице). Другу глупост је направила влада Србије. Која је вајда од признавања КС таблица, али не и РКС таблица?! И шта ли му тај компромис значи?!

Прихвативши договор какав јесте, кад сам регистровао своја кола инсистирао сам да ми таблице остану на КС да бих, кад ми буде потребно, могао да путујем кроз Србију. Испоставило се да то није тако једноставно. Службеник који ради на регистрацији, познајући ме као јавну личност, није хтео да испуни мој захтев уз изговор да нисам Србин. Џаба сам се трудио да му докажем да у закону не пише да КС таблице могу имати само Срби, већ сви грађани Косова који то желе. „Не, то је само за Србе, због преговора у Бриселу”, упорно је одговарао службеник. „А како знаш да нисам Србин кад нигде у личним документима није наведена етничка припадност?” „Па знам по имену и презимену”, уследио је одговор. „А шта ако неко има име, рецимо, Ана или Вера, а може бити Албанка, Српкиња, Бошњакиња итд?” „Е, па питаћемо некога”, одговорио ми је службеник. Морао сам да идем чак у министарство да бих реализовао моје право. Ипак, могућност да путујем својим колима кроз Србију нисам реализовао због веома скупе таксе коју власник аутомобила са КС таблицама мора да плати.

Други пример жртве је ипак тежи. Лазар Милић, младић са севера Косовске Митровице, ушао је на Косово на прелазу Јариње својим аутомобилом с новосадским таблицама. Како административни/гранични прелази на северу Косова према Србији не функционишу као остали прелази, Лазар није био приморан да плати таксу одређену Бриселским споразумом. Једног лепог дана кренуо је на југ Косовске Митровице где су српска гробља, и патрола Косовске полиције га је привела да преноћи у полицијској станици, а царина му је запленила аутомобил. Лазар је позитивно схватио Бриселски споразум о слободном кретању и заузврат месецима покушава да добије своја кола назад.

Али ма колико мањкав, Бриселски споразум има свој значај и за Србе. Причом о мањкавостима стиче се утисак да су споразуми такви само да би се српски премијер сликао са Ештонком/Могеринијевом. Међутим, Бриселски споразум има огроман посредан значај за српску заједницу на Косову. Заправо, сваки вид сарадње Београда и Приштине иде у прилог косовским Србима.

Ценкањем током преговора у Бриселу добија се утисак да Београд жели да огради Србе од албанске заједнице на Косову. Заправо, суштинско побољшање политичког, економског и културног живота косовских Срба зависи од побољшања њихових односа са косовским Албанцима, а не постављањем кинеских зидова између њих. Рушењем зидова, а не њиховим подизањем Србија може остварити свој утицај као најмоћнија држава на Балкану. Али, наравно, прво треба да се определи: да ли жели утицај на Балкану или само међу Србима на Балкану. Уколико жели прво, онда се мора залагати за рушење зидова раздвајања, а уколико жели оно друго онда треба да задржи Србе што даље од Албанаца, Бошњака и других.

Професор политичких наука Универзитета ААБ у Приштини, раније предавао на Универзитетима у Тирани, Тетову, Приштини и на Универзитету у Хамбургу