Нацистички кредити и савремена штедња

Деценијама се по дипломатским кулоарима гунђало да је Грчка незадовољна висином репарација које јој је Немачка као поражена страна у Другом светском рату исплатила. Грци су шездесетих претили тужбом, деведесетих је Андреас Папандреу предлагао отварање преговора о немачком дугу, да би нови грчки премијер Алексис Ципрас у понедељак сав тај цех испоставио канцеларки Ангели Меркел усред Берлина.

Осим репарација за време немачке окупације Грчке, које по детаљним прорачунима рађеним три године у Атини, износе око 300 милијарди евра за уништену инфраструктуру и опљачкана богатства, додатних 11 милијарди се односи на враћање принудног кредита који је Немачка за време окупације наметнула Грчкој.

Магазин „Шпигл” представио је читаоцима доказе који указују да би то заиста могло бити истина. Лист је цитирао немачке стручњаке који подржавају грчки став да питање принудних кредита нацистичким окупаторима, које су од Грчке државе изнуђивали од априла 1941. године – нема везе с ратним репарацијама и да мора да се врати.

У броју који је посветио немачкој економској доминацији на европском континенту, због које се широм Европе говори о „Четвртом рајху”, а канцеларка у карикатурама приказује са Хитлеровим брчићима, „Шпигл” констатује да се сада већ све гласније могу чути они који повлаче паралелу између тих наметнутих и присилних кредита које су нацисти испостављали Грчкој и данашњег савременог финансијског потчињавања штедњом коју Немачка намеће као модел изласка из кризе.

Како се Меркелова довела у ситуацију да „Шпигл” на насловној страни штампа фото-монтажу стављајући канцеларку у друштво нациста, а све испод грчких античких стубова? И како се догодило да на конференцији за штампу госпођа Меркел скамењеног израза лица слуша Ципраса који тражи да се у политичке односе уведе питање морала, односно категорија праведности?

Једноставно. С кризом евра почела је немачка економска доминација. „Док је криза млела европске државе, евро је трансформисао Немачку у невољног хегемона а поређења с нацистима постала су све чешћа”, констатује „Шпигл”. Наравно, у Немачкој су у већини они који, попут „Билда”, проблем грчке несолвентности и даље своде на једноставну мантру појединих немачких министара да су Грци „љењи и похлепни”.

Али, као што је Меркелова у понедељак стајала пред новинарима „скамењеног израза лица”, тако је „Шпигл” међу Немце убацио црв сумње да можда није све онако како то описује немачки министар финансија Волфганг Шојбле – да земље попут Грчке морају уредно да враћају дугове и да оне „не испаштају због Европе, Брисела и Берлина, већ искључиво због неуспеха њихових елита и због тога што су деценијама живеле изнад својих могућности”.

Новинари овог либералног листа побринули су се да немачко јавно мњење добије и другу страну приче, цитирајући борца против нацизма, представника Сиризе у Европском парламенту Манолиса Глезоса, који је њиховим читаоцима поручио да „данас немачки бизнисмени и политичари држе Грчку на нишану и профитирају од њене беде, као што су у Другом светском рату немачки војници на нишану држали Грке”.

Зато вероватно ни немачким новинарима не изгледа претерано поређење двојице италијанских новинара листа „Коријере дела сера”, који су евро упоредили с тенковским дивизијама Вермахта. Сасвим разумно, очигледно, звучи им и констатација грчког заменика министра културе Никоса Ксидакиса да Грчка није тражила ванредне кредите и да су на њих били принуђени у оквиру програма за смањење трошкова. „Сада те кредите плаћамо крвљу свог народа”, рекао је Ксидакис за „Шпигл”.

Новинари овог листа имали су у рукама студију грчког Министарства финансија, на којој су од 2012. године радили представници грчких влада, дакле, много пре него што се назирала победа левичарске Сиризе. Они тврде да су, у погледу износа дуга кредита који су Немци тражили за издржавање својих трупа, грчки ревизори дошли до скоро истог износа као књиговође нациста непосредно пред крај рата. „Хитлерови ревизори проценили су 26 дана пре краја рата да Рајх дугује Грчкој 476 милиона рајхсмарака”, пише „Шпигл”, а ревизори у Атини обрачунали су „отворену кредитну линију” за исти временски период окупације од око 213 милиона долара.

„Овај огроман дуг мора да се плати ’без оклевања и изговора’”, рекао је немачки историчар Хаген Флајшер у Атини и додао за читаоце „Шпигла”: „О репарацијама се разговара на политичком нивоу, али се дугови морају вратити, чак и они међу пријатељима”. Флајшер је истраживао принудне кредите које је Немачка узимала од Грчке у немачким поратним документима још много раније него што се дуговима позабавила Грчка. Констатовао је да је био запрепашћен речником немачких дипломата који су говорили о „коначном решењу за проблеме са ратним злочинима” и „брисању сећања”. А сами новинари овог немачког листа подсетили су како је бивши канцелар Хелмут Кол користио трикове како би избегао плаћање одштете.

У Грчкој студији је израчунато до грама колико је било опљачкано злата од становништва (у вредности од 235 милиона евра), укључујући новац из филијала и регионалних огранака централне грчке банке (око 40 милиона евра).

Ипак, немачки новинари се питају колико, на пример, може да износи одштета сродницима 218 грчких мештана села Дистомо, међу којима је било десетине деце, које су 10. јуна 1944. нацисти побили. Они су „пустили” Луку Зисиса, општинског представника овог планинског села удаљеног два сата од Атине, да говори: „Дошли су са својим пушкама пре 71 годину у Дистомо. Данас владају нашим селом својим банкама и политиком.”

Биљана Митриновић

-----------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Грчка ће добити ратну одштету од Немачке. Али у кредитима.

• Тито је Немцима опростио ратну одштету. Знао је шта се спрема.

• Кад би Американци исплатили Јапанцима одштету за Хирошиму и Нагасаки, од чега би онда финансирали ратове на Блиском истоку?!

• Да ли паре могу да лече душевни бол?

• Бугари су финансијски генијалци. У последњем часу су прешли на праву страну и тако избегли плаћање ратне одштете.

• Турци нам уместо ратне одштете шаљу ТВ серије.

Драгутин Минић