Прославе развода – нова мода у Норвешкој

Специјално за „Политику”

Осло – Када млади људи „стану на луди камен”, песимисти и циници кажу да су тим чином ступања у брачну везу, заправо само ударили камен темељац будућег развода.

У Норвешкој се више од 40 одсто бракова заврши разводом. Статистика бележи да је током 2014. венчано 22.900 парова, а да се, по систему – боље ми да растуримо брак пре него што он растури нас – развело 9.600 брачних парова. Разилазе се и парови који су живели у ванбрачним заједницама (зову их „самбоери”) и који су потпуно равноправни пред законом, као и регуларно венчани супружници. Међу невенчаним паровима који су живели у уговорној заједници, током 2014. разишло се њих око 10.800. Ипак, познаваоци прилика кажу да се тренд развода и разлаза стабилизује, да је за око 200 мање разведених бракова у односу на претходне године, као и да се за око 100 смањио број растављања парова који су живели у ванбрачној заједници.

У Норвешкој је 2014. склопљено 269 истополних бракова или ванбрачних заједница: 106 између двојице мушкараца, а знатно више – 163 брака склопљено је између две жене. 

Недеља растављених

Вирус брачних ломова, разлаза, не мимоилази ни бракове из редова ЛГБТ популације. Разводе се и званично венчани истополни брачни другови (њих 78), као и парови који живе у ванбрачној истополној заједници (разишло се 50 парова).

Разарање брачних заједница озбиљан су социјални феномен у Норвешкој. Сваке године, више од 30.000 деце преживи родитељски разлаз. Сваког дана више од 80 деце добија поруку од родитеља да су принуђени да се раздвоје. За неке је то олакшање, за многе бродолом. Зато сваке године у марту, норвешка државна телевизија (НРК) организује „недељу развода”. У „данима растављених” праве се посебне емисије, документарни програми, трибине, расправе о томе како је најбоље припремити, наоружати децу да се што лакше суоче са разлазом њихових родитеља.

Неверство, новац, рутина у љубавном животу – главни су извори конфликта у (ван)брачним заједницама који доводе до развода и разлаза, кажу брачни стручњаци и саветници. Редослед није битан. Новац је узрок слома брачне заједнице само у два случаја – када га нема довољно и када га има превише. Црв сумње, себичности, зависти почиње да раздире бракове не само у сиромаштву, него и онда када крене одмеравање висине зарада, дебљине новчаника или „пластике”, односно банковних картица. Што више картица међу супружницима, ту ђаво разлаза чешће куца на врата.

Психолог Педер Кјос упозорава да и сексуални живот игра огромну улогу у уништавању брачних веза. Ту се најтеже налази компромис, тврди Кјос, све иде глатко у почетку, а онда прелази у рутину, без узбуђења, страсти, чиме долази до разочарања, продубљује се јаз између очекиваног и приуштеног. Неверство и превара први су весници да заједнички живот тече без емоција, да се један од партнера досађује.

Управо разведен

Одне Саверуд, осредњи музичар из Ставангера, није био задовољан својом једноипогодишњом брачном везом у Ослу. Поштује традицију и обичаје да се велики догађаји и прекретнице у животима људи обележе, прославе било да је реч о свадбама, сахранама, рођењима, крштењима. Но, Саверуд иде корак даље, прати оно што у Норвешкој постаје хит, улази у моду: одлучио је да се врати у родни град на западу земље и прослави развод.

„Управо разведен” стајао је натпис на његовом дому као добродошлица за угледне званице, међу којима и Саверудова будућа супруга. Друштво, готово у истом саставу, фамилија и пријатељи, као и пре годину и по дана када је Саверуд упливао у брачну луку и приредио свадбено весеље. Сад, истина скромном весељу, осим ића и пића, слављеник је послужио специјалну, троспратну чоколадну торту, подељену, располућену, растављену у два дела, симболишући раставу. Како и приличи „антисвадбеној” церемонији, торта је била украшена и зачињена сломљеним срцима, јагодама, малинама и најукуснијим „шлагом” – писаном потврдом о разводу. У посебном кутку овог срећног дома где је трештала музика, падале честитке, где се наздрављало одлуци младог Саверуда да каже судбоносно „не” и сиђе са лудог камена, налазио се сто не за поклоне од званица већ са поклонима од минуле свадбе, венчања. Скоро све што је добио пре годину и по дана од гостију на венчању, Саверуд је изложио на столу и понудио званицама да узму натраг. Ако се неко случајно осећа да је преварен, изневерен, могао је да повуче свадбене поклоне.

Срећно разведени бивши супружник, привремени самац, обогатио је церемонију развода посебним говором, одржан је и кратак ритуал где је званично и свечано проглашено да је слављеник срећно разведен.

Социјални антрополог Тургаир Колсхус сматра да организовање забава поводом развода „нису глупа идеја, али такви ритуали најбоље је да садрже неку врсту отрежњења, признања да ето, није ишло, али да је будућност пред нама”.

Слављење развода није специфично само за Норвешку. У Јапану, паровима који то желе, нуди се посебна церемонија развода. У црквама у Данској негује се посебан ритуал у коме се свечано обележава престанак заједничког живота супружника. Брачни партнери имају прилику да разговарају у цркви, а на крају добију и опроштајно писмо. Сличне прославе брачних бродолома, створиле су посебна радна места агентима и агенцијама у Енглеској и САД у форми такозваних планера, приређивача развода.

А Србија? Засигурно постоје спорадични случајеви славља силазака са лудог камена. Знајући наш менталитет, разводи би били подједнако бучни и весели као и церемоније венчања. Морао би и Горан Бреговић да се прилагоди новим трендовима, прошири музички репертоар, а назив бенда прекрсти у Оркестар за свадбе, сахране и разводе.