Остала без посла, а потом и без мужа

Шабац – На сваких 1,7 венчања у Шапцу прошле године дошла је једна бракоразводна парница. У апсолутним бројевима то значи да су у општини са око 130.000 становника пред матичара стала 543 пара, а да је поднето 315 тужби за развод. Ако бисмо се још мало бавили статистиком, разводи бракова чине готово 10 одсто свих парница пред Општинским судом у Шапцу у 2007. години.

Када се мушкарац одлучи за развод, у највећем броју случајева он је већ пронашао другу „луку”, док су тужбе жена више опомена супружнику и тражење начина да се неспоразуми превазиђу. Брачну заједницу оне обично напуштају так када међусобни односи постану потпуно неиздржљиви, јер бреме „разведене жене” није нимало лако носити у мањим срединама. Ово поготово важи за особе у зрелим годинама. 

– Муж је све више пио и све чешће ме малтретирао. Нисмо имали децу, па ипак – развод ми је изгледао као још већа казна. Сваки одлазак на суд горко сам исплакала. Искрено, плашила сам се како ћу наставити даље, да ли ћу умети да живим сама, шта ће рећи рођаци и околина. Када се прочује да сте разведени, свака бараба мисли да има право да вас пресретне на улици – каже нам Драгица Б.

Ова Шапчанка, која је имала стални посао и била колико-толико материјално осигурана, истиче да јој је требало пуне две године да се стабилизује. Старог живота нерадо се сећа, али није убеђена ни да би сада у истим околностима брже скратила муке. 

Брачни ломови најчешћи су у бившој средњој класи, која је деведесетих година прошлог века нагло осиромашила. Свакодневна оптерећеност егзистенцијалним проблемима не оставља довољно времена за угодан породични живот, већ ствара нервозу и продубљује постојеће конфликте. Милену М. супруг је напустио после 20 година брака.

– На послу сам увек била пре свих, а враћала се последња. Код куће сам све стизала – чистила, прала, кувала, па чак радила и мушке послове. Заиста сам била права жена и мајка. Када сам проглашена за технолошки вишак, он је отишао са другом. Можда је са њом био и раније. Обоје деце остало је са мном и ниједно још увек не ради. Једва састављамо крај са крајем. Није да ме не погађа шта свет прича, али то ми је у овом тренутку најмања брига.

У Центру за социјални рад у Шапцу кажу да браковимлађихособа (између 20 и 30 година), којинепраштају „авантуре” супружника, пуцају брже. Срединомдеведесетих, каоповодзаразвод, неверствојебилоначетвртомместу, асадаједоспелонапрво. Разведене „девојке” најчешће поново прихватају родитељи, а било је и примера да су поједине од њих успешно наставиле студије.