Епидемија угрожава Америку

Специјално за "Политику"
Вашингтон - Када је Самер Рамадан, натурализовани Американац, решио да после седамнаест година оконча брачну заједницу био је убеђен да је за то довољно да својој дотадашњој дружбеници каже три пута: „Разводим се од тебе”. Пошто је то изјавио у присуству два сведока, позвао је свог адвоката у Триполију (где је брак својевремено склопљен по тамошњим законима) да му да папире о разводу брака. Соња, његова супруга, приволела се законима нове домовине. Па је бракоразводну парницу отпочела преко америчког суда. И она је трајала неколико година. Рамадан је на крају успео да схвати да је амерички развод много скупљи и компликованији него што је он то замишљао и да његова бивша супруга може, ослободивши се њега, до краја живота да ужива у добром делу његовог иметка и зараде. На страну новац који мора да одваја за троје деце, њихово здравље и школовање.

Мало је данас наивних попут Рамадана, који се заносе да ће из развода изаћи материјално неоштећени. Од раскида брачних или ванбрачних заједница берићетно живи армија адвокатских фирми која за рекордне хонораре води маратонске процесе својих клијената. Сваки други брак се у Америци разводи, с тим што су разводи другог или трећег брака за двадесетак процената чешћи него оних који су се први пут венчали. Статистика каже да свадба у просеку кошта 27.000 долара, али развод десетоструко надмашује трошкове венчања. И овако презадужени Американци, уплашени да ће због националне пандемије отићи у банкрот, све чешће се одлучују на заједницу без оверене венчанице. Кад једном стигне пресуда, брачни партнер, који је боље стојећи, може да рачуна да ће му се богатство очас истопити због повећаних обавеза према разведеној (лепшој) половини и деци, која по правилу припадну мајци на старање. Многи зато, плашећи се тешких дана, унапред праве предбрачне уговоре, којима се регулише сваки трошак у будућем браку или не дај боже приликом развода. Предвиђа се чак у цент, ко ће плаћати обданиште, а ко дадиљу, ако се роди једно или више деце.

Али, Америка је велика земља, па није реткост да се очеви после развода заувек изгубе и затру себи сваки траг. То су такозвани очеви духови који у некој држави, што даље од првог огњишта, под другим именом започињу нови живот.

Иако су разводи овде попримили размере епидемије, на браколомце се гледа као на заражене кугом. Истичу се ненадокнадиве психолошке последице по дететов развој. „Деца разведених родитеља по правилу показују лошије резултате у школи”, упозорава се са плаката полепљених по многим државним и приватним фирмама. Истражују се у озбиљним студијама градови у којима су бракови најпостојанији, и они који пружају неограничене могућности за шврљање са стране.

Превара брачног партнера је глобално крунски разлог за раставу. Али Памела Дракерман, америчка новинарка која живи у Паризу, а низ година је провела као дописница из Латинске Америке, недавно је у својој књизи „О браколомству од Токија до Тенесија”, навела да једино Американци имају неподношљив осећај кривице после преваре свог брачног партнера због чегачесто пију антидепресиве деценијама. Сви други, а нарочито Французи ванбрачне излете схватају спортски. Американци, међутим, како је објаснила, не могу да разумеју зашто се Хилари Клинтон није развела од свога супруга када је обелодањена његова афера са Моником Левински. Највећи број Американки би таквог мужа, па био он и председник, моментално избациле из( Беле) куће. Но, да ли се времена мењају, или је у Америци развод постао превише скуп, тек Хилари је далеко од те помисли.