Дан сећања на страдање Народне библиотеке

На месту где је у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године уништена Народна библиотека Србије, на Косанчићевом венцу у Београду, обележен је Дан сећања на страдање ове институције културе. По традицији, то је и спомен на страдања једног народа, његове културе, али и симболичан повратак књиге на место где је уништен део српске и светске културне баштине. И овога пута посетиоци су били позвани да донирају по једну књигу, а сви прикупљени наслови намењени су угроженим библиотекама у Србији. Присутнима су се обратили министар културе Републике Србије Иван Тасовац, Ласло Блашковић, в. д. управника НБС, и Владислав Бајац, члан Управног одбора НБС.

– Колико год било важно што се сваке године сусрећемо баш на овом месту, на месту злочина, на месту на којем су гореле књиге; колико год немали право да заборавимо шта смо током ратова и разарања изгубили; колико год били дужни да памтимо све, и добро и лоше, да бисмо опстали као култура која не затире своје корене и која је свесна своје историје, искрено се надам да ћемо једног дана, у не тако далекој будућности, на овом месту ипак моћи да окренемо нови лист, да пресавијемо табак и да направимо један важан друштвени и културни заокрет тако што ћемо омогућити да се књига, не само повремено, него и трајно врати на Косанчићев венац – рекао је министар културе Иван Тасовац.

Ласло Блашковић је говорио о историји која није детективска прича са само једним решењем. Он је подсетио на тврдње криминолога, који знају да не постоје две особе истих отисака прстију. Блашковић је у сталном обраћању пажње на злочиначке отиске увидео могућност да се историја теже фалсификује и понавља.

Владислав Бајац изговорио је мали есеј посвећен књизи, као чуду и као чувару свести једног народа, и о Народној библиотеци Србије као родитељу највреднијих књига, храму који се и после уништења исцељује вољом сопственог народа и језика.

М. В.