Новак не зна шта је трема

Шта значи бити талентован у спорту и шта Новака Ђоковића издваја од осталих врхунских играча, питали смо његовог некадашњег тренера Николу Пилића, који му је отворио врата професионалног тениса?

– У спорту нема гаранције за успех. Изволи брдо лове, врхунског тренера и све ће да крене ка врху... Све пада у воду, ако тенисер нема све компоненте успеха. Годинама се мучим да објасним људима шта је таленат! Није то само добар ритерн, смеч, кретња, врхунски сервис... Ту је и карактер, ментална снага, дисциплина, радне навике, антиципација, трема... – говори Пилић (76), који се из Минхена, где је нашег тенисера тренирао четири године (2000–2004), преселио у Опатију.

Тренери иначе не говоре о треми, а Пилић каже:

– Постоји позитивна трема – то је кад играч почне озбиљно да размишља о мечу и то га држи пет минута. А лоша је кад се неко уплаши и не може да пружи оно што би објективно могао, да испољи најбоље, што иначе ради на тренингу. Спорт је пун такозваних „светских шампиона на тренинзима”. Новак са тим нема проблема. Сада је у Мајамију губио од Долгополова с 1:0 у сетовима и 3:0, па 4:1 у другом сету, а онда га је стигао и последњи сет добио са 6:0! Ту је била разлика између Бекера и Штиха, којима сам такође био тренер. Бекер је могао да губи са 2:0 у сетовима и 4:1 у трећем, а онда да пети сет добије са 14:12, док би у истој ситуацији Штих, који је по умећу био раван њему, одавно у мислима био у свлачионици. Штих помисли да то није његов дан и препусти се збивањима, док Бекер иде до краја.

Аустралијанци и Американци су некада владали тенисом, а сада их нема нигде. Најбоље рангирани амерички играч на светској АТП листи јесте Џон Изнер (19), а аустралијски Бернард Томић (27). Шта се догодило с тим тениским силама и како је могуће да једна мала Србија има најбољег на свету, нарочито јер се данас по навици успех у било чему (па и у спорту) често објашњава новцем.

– У моје време Аустралија је имала 25 тенисера међу 50 најбољих на свету, а било је и много Американаца. Аустралијанци Розевол, Емерсон, па Лејвер жарили су и палили. Лејвер је играч за сва времена. Розевол је био генијалац: играо је финале „Вимблдона” кад је имао 20 година и кад је имао 40. Када је Хари Хопман отишао из Аустралије у САД 1970. године и покренуо тамо кампове, био је то први ударац за аустралијски тенис, а после су истим путем кренули још неки великани те земље. Касније су се појавили Рафтер, па Хјуит, али они су бледе сенке онога што је некада имала Аустралија. Многе традиције се руше, па тако неко може да пита где је данас Уругвај у фудбалу, зашто Американци нису недодирљиви у голфу...

Пилић нема дилему да новац није пресудан за спортски успех:

– Да је тако, Кина би сада имала десетине врхунских тенисера, јер знам колико улажу. Геније се рађа, било у изобиљу било у беди. Микеланђело је могао да се роди и негде другде, а не у Италији. Никола Тесла је дошао из једног села и престигао „Џенерал електрик”, коме није вредело ни милијарду долара... Лова једино помаже у новинарству, што се види по томе да неки моћници новцем могу лаж да претворе у истину.

Као члан „Осморице згодних” (група играча која је пре пола века битно утицала на промене у тенису) утро је пут професионализму. Зато с њим настављамо причу о новцу...

– Нас осморица смо основали АТП и тако је све кренуло. Кад се сетим, ја сам од уласка у финале „Ролан Гароса” 1973. године зарадио око 500 долара, кад се одбију сви трошкови, јер требало је живети 22 дана у Паризу. А данас се за улазак у финале на том турниру добија више од милион евра.

Шта је у оно време могло да се купи за 500 долара?

– Свакако, то је било много више него данашњих 500 долара, али опет ништа посебно, да би могло и да се пореди са данашњим зарадама. У „Холидеј ину” је тада могло да се спава за 25 долара.

Играо је против неких од највећих асова тениса свих времена, а неке је и побеђивао, као што су Борг, Конорс, Емерсон, Вилас... После је тренирао четворицу победника „Вимблдона”: Бекера, Штиха, Иванишевића и Ђоковића. На питања где је Новаково место када се упореди са свим тим играчима, одговара:

– Новак је врло, врло високо, али тешко је рећи где тачно, јер незахвално је упоређивати различите епохе. Како у атлетици поредити Емила Затопека са Моом Фарахом?! У моје време се играло дрвеним рекетом. Кад сам се родио, 1939, Дон Баџ је играо с рекетом који није имао кожу, већ је све било само дрво. И онда сам га гледао много година касније, рецимо 1970, кад је такође играо са истим рекетом. Очигледно је тешко мењао навике... Некада су најбољи играчи играли и у дублу, па смо тако Пјер Бартес и ја морали у финалу „Ју-Ес опена” да савладамо двојицу најбољих играча у том тренутку, Рода Лејвера и Роја Емерсона. Да се вратим Новаку: он је несумњиво у првом реду тениских великана, са својом психом и осталим квалитетима. Ту су и Федерер, Агаси, Лејвер... Сигуран сам да би Лејвер и у данашње време био један од најбољих. Не може се негирати велики таленат какав је имао, на пример, скакач мотком Бупка, чији је рекорд трајао двадесет година.

За нашег тенисера каже да је рођени победник и да му је то било јасно још када га је Јелена Генчић довела у његову академију у Минхену, пре 15 година.

– Новак је имао огромну жељу и вољу да игра тенис и, што је врло важно – да буде шампион. Кад је као клинац рекао да жели да буде први на свету, многи су се смејали, али мени то није било смешно. Руку на срце, кад је дошао код мене у Минхен, са 13 година, имао је доста мана, али смо то постепено елиминисали. Требало је поправљати сервис, волеј... Кад сам га довео у Београд после четири године, одмах је почео да сакупља прве АТП поене. Једна од важних одлика добрих играча је да савете тренера упијају брже од других. Рецимо, Летонац Гулбис, који је такође био код мене, у једном тренутку је био играчки раван Новаку, али није био толико фокусиран на тенис и није тако брзо пролазио кроз градиво.

Почео је турнир у Монте Карлу, чији је директор још један играч кога сте тренирали – Жељко Франуловић. Шта можемо да очекујемо од почетка сезоне на шљаци?

– Сампрас и Агаси су у своје време долазили дан-два у Монте Карло уочи турнира и онда губили у другом-трећем колу од просечних Француза. Новак последњих година одлично игра на овом турниру и сигуран сам да долази спреман, иако има играча који су већ осетили земљу. Све указује да ће и ова година бити у његовом знаку.

----------------------------------

Волео бих да Ђорђе Ђоковић „експлодира”

Никола Пилић, за кога је неко у хрватским медијима рекао да је „Хрват кога Срби слушају”, као тренер је успео да убаци међу 100 најбољих на светској АТП листи више од 40 играча. Ђорђе Ђоковић (19) се нада да ће успети исто...

– Тренутно је код мене Новаков млађи брат Ђорђе, који ми је изузетно драг. Изгубио је пар година, ишао на погрешне дестинације, али сада добро тренира и освојио је прве АТП поене. Ништа није изгубљено за њега, иако већ има 19 година. Можда му недостаје мало самопоуздања, али радимо на томе. Већ смо много направили за три-четири месеца. Био бих неизмерно срећан када би „експлодирао” у наредна 24 месеца. Мислим да је то, уз мало среће, могуће.

Пилић каже да је свесно смањио број играча последњих година:

– Не расипам се као раније. Имам неколицину с којима радим. Поред Ђорђа, ту су Петровић из Гетеборга, Живковић из Београда, један мали из Торина коме је отац Босанац, а мајка Италијанка. У претходне две године одбио сам многе, јер немам воље и стрпљења да радим са онима који ме не мотивишу својим залагањем и спремношћу на велика одрицања.