Ђоковићев почетак који обећава

Леп дан у Монте Карлу за српски тенис. Новак Ђоковић је већ ушао у треће коло после победе од 6:1, 6:4 и сигурне игре против Алберта Рамоса Винољаса, а Виктор Троицки је закорачио у друго, на рачун 29. тенисера света, Мартина Клижана: 7:6(5), 5:7, 6:2.

Ђоковић је обавио најважнији задатак. Оставио је за собом савршени резултат на тврдим теренима, за кратко време се прилагодио на шљаку и – без нервирања или повреда – други пут за месец дана савладао врло солидног Шпанца, знатно лакше него у Индијан Велсу. Лавовски део посла је обавио притиском на сервис противника у дугим гемовима на почетку. Уз неопходно загревање, стекао је психолошку и резултатску предност од 4:0, чија се вредност показала одмах после јединог брејка Шпанца, у петом гему. Тада је мирно узвратио истом мером и завршио сет са 6:1.

Логично је било да се Рамос највише потруди на почетку другог сета, у којем је први сервирао и одржавао вођство све до 3:2. Тада се десило нешто занимљиво. Организатори су желели да попрскају део осушеног терена, Рамос се дуго расправљао са судијом и на крају захтевао да се влажење терена настави, а Ђоковић мирно прихватио његов захтев и још мирније добио два наредна гема, којима је и одлучен меч. Његова надмоћ се најлепше показала у спорној одлуци судије да му додели поен и брејк, због наводног аута. Наш тенисер је, као много пута у каријери, ногом обрисао траг, означавајући да поен припада противнику, иако је поновљени снимак потом показао да је лоптица једва окрзнула линију. Недуго затим, освојио је и тај, кључни гем.

Тако се најбољи тенисер света први пласирао у осмину финала у Монте Карлу, а колико је добар почетак значајан објаснио је уочи меча:

– Најважније је да не буде повреде пре „Ролан Гароса”, што нисам успео у претходне три године. На шљаци тенисер стално мора сâм да убрзава лоптицу, док на бржим теренима може да користи снагу противниковог ударца. Зато је шљака физички захтевнија и што више времена имаш да се навикнеш, то боље. Свестан сам да ми је ове године остало недељу дана мање између Мајамија и Монте Карла, што ми не оставља много времена за опоравак, али и даље се осећам добро. Мотивисан сам да играм овде и надам се да ће ми тело и ум издржати до касне фазе ове недеље. То што сам играо на највишем нивоу у последње три-четири године помогло ми је да се боље изборим са оваквим ситуацијама. До 2011. године никада нисам добијао толико мечева у низу. Сада осећам да сам физички спреман, а и да сам ментално и емоционално зрео.

Наш тенисер је говорио и о томе како је научио да се не опушта после серије успеха, какву је управо начинио на пет највећих турнира на бетону: у Паризу, Лондону, Мелбурну, Индијан Велсу и Мајамију:

– Самопоуздање је тешко стећи – потребно је много времена, мечева, вере у себе, сати на терену. Тешко се стиче, али је тако лако изгубити га. Зато покушавам да будем дисциплинован и свестан да морам да наставим вредно да радим. Надам се да ће ми такав став омогућити да останем на правом путу.

У осмини финала Ђоковића очекује много тежи противник, ове сезоне одлични Бернард Томић, који је после велике борбе са 7:6 (4), 6:7 (5) савладао Аустријанца Хајдер Маурера. Са аустралијским тенисером је требало да се састане у четвртфиналу „Индијан Велса”, али је Томић предао меч због здравствених проблема.

Овдашње љубитеље тениса једнако радује стартна победа Виктора Троицког, коме жреб није био наклоњен, јер га у другом колу чека Џон Изнер, а у трећем му се путеви укрштају са Рафаелом Надалом. Троицки води против Изнера 3:1, а „добио” га је и у једином мечу на шљаци, у Дејвис купу, 2010, али нису играли од 2011. Веома охрабрује начин на који се опоравио од изгубљеног другог сета против Мартина Клижана, у којем је дуго имао брејк предности. Иако је Словак стигао у Монте Карло са титулом из Казабланке, наш повратник у светски врх је доминирао када је било најважније, после више од два и по сата игре.

М. К.