Уефа разматра избацивање региона из међународних такмичења

Фудбалски савези Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе одавно су од Уефе добили жути картон, па ће убудуће у случају најмањих инцидената бити ригорозно кажњени из Ниона. Ове земље региона, које су под будним оком Уефе, упорно се држе свог препознатљивог стила „лако ћемо”. Ускоро би могле да буду избачене са међународних фудбалских такмичења, и то на свим нивоима, од клупских до репрезентативних.

Потпредседник Фудбалског савеза Србије Иван Ћурковић у разговору за „Политику” тврди да Уефа више неће Србији гледати кроз прсте, већ да ће убудуће бити ригорознија него што је била до сада.

Да ли то значи да је куцнуо час да се земље региона, укључујући и Србију, уозбиље, јер им у супротном следе још ригорозније санкције?

– Пошто да нам се исте ствари понављају, држава и даље не реагује, усудио бих се да кажем да дугогодишње избацивање са међународне сцене прети не само нама већ и осталим земљама у региону.

Шта Уефа замера Србији?

– Председник Платини и челници Уефе свесни су да Фудбалски савез Србије, а и остали савези у нашем региону, немају моћ да се озбиљније супротставе хулиганима. Они због тога траже да држава озбиљније реагује. ФС Србије код Уефе има досије пун као око. Још увек трпимо последице из Ђенове (13. октобар 2010). Био је то светски скандал, после којег сам ишао у Нион да молим чланове Дисциплинске комисије и председника Платинија да нас не избацују из Европе. Рекао сам им да је све што је написано о том инциденту тачно. Молио сам их да нас не избацују, јер би тиме били кажњени људи који воле фудбал. На овај озбиљан проблем одавно упозоравам.

Чини се да и даље не постоји добра воља да се овај проблем реши?

– Наше фудбалско руководство нема чаробни штапић да реши овај проблем. Ми смо се после 145. дербија (3. новембар 2013), када су на нашем највећем стадиону гореле столице, састали са тадашњим првим потпредседником Владе. Тај састанак, а и многи други после њега, који су одржани на највишем нивоу, нажалост, нису донели бољитак. Хулиганство није присутно само у Србији. Хрватска ће наредну утакмицу у квалификацијама за ЕП против Италије почетком јуна у Сплиту играти пред празним трибинама. Исти случај је и са Црном Гором, после инцидента у мечу са Русијом. Нажалост, и ми ћемо у септембру дочекати Јерменију пред празним трибинама.

Уефа нас је после утакмице са Албанијом казнила двема утакмицама пред празним трибинама, а могли смо да прођемо много горе.

– Видео сам пре меча са Албанијом пуно полицајаца око стадиона, а ниједног на стадиону!? Редари не могу да зауставе хулигане голим рукама. Како је могуће да у Лисабону, где смо недавно играли утакмицу са Португалијом, није запаљена ниједна бакља, ниједан упаљач. Нисам видео ниједан расистички транспарент. Сигуран сам да и код нас највећи број навијача долази да гледа своје љубимце, али, нажалост, принуђени смо да и даље трпимо групицу хулигана, који на стадионе долази зарад личне промоције.

Нема сумње да пред сваки дерби „дрхти читава Србија”. Да ли за то постоји било какав лек?

– На фудбалски и кошаркашки дерби углавном долази иста публика. Парадокс је да на фудбалским мечевима имамо бакљаду, која је очигледно саставни део колорита, стотине запаљених петарди, пароле са расистичким увредама, док у кошаркашким халама тога нема. Очигледно да ти исти хулигани не желе да се даве у сопственом диму.

Шта је онда решење?

– Помоћ државе, пре свега. Да се под хитно направи закон и јасне смернице и да изгредници буду избачени са свих спортских приредби, а не да, као до сада, навијачке вође буду миљеници клупских управа. Докле да будемо таоци тих криминалаца, који у навијању искључиво виде личну корист? Све док држава буде имала лабав однос према овоме, имаћемо озбиљан проблем, који „као мач над главом” стоји над српским спортом већ годинама.