Живот у летњиковцу

Смедерево – Откако је кнез Милош на обронцима Смедерева купио имање са виноградом и ту подигао вински подрум и конак, а касније Михајло Обреновић изградио породични летњиковац „Златни брег”, то здање до данашњих дана је остало права мистерија за јавност. Век и по је требало да прође да би се врата чувене виле Обреновића у Смедереву одшкринула за обичан свет. Овај династички драгуљ скриван је од очију јавности и служио је у протоколарне сврхе, углавном за државни врх. У Ноћи музеја, 16. маја, прва група посетилаца коначно ће моћи да посети „забрањени град” и завири у некадашње одаје Обреновића, сазнаје „Политика”.

Ово је важан догађај за све нас који смо се залагали да се вила отвори и да се културно и историјско наслеђе Србије покаже јавности. Смедеревце ће посебно обрадовати прилика да обиђу унутрашњост летњиковца, о чему су многе генерације само маштале – каже за „Политику” Татјана Гачпар, директорка Музеја у Смедереву коме је поверена организација туристичких посета.

Обиласци летњиковца одвијаће се под будним оком Управе за заједничке послове републичких органа која се стара о комплексу, а Музеју ће у помоћ притећи Туристичка организација Смедерева и друге надлежне установе.

Посете ће бити организоване два пута недељно, за сада уторком и суботом. Групе неће бити веће од 25 посетилаца које ће кроз летњиковац и историју династије водити два кустоса смедеревског музеја. Како је још увек све у повоју, цена посете није одређена, али се та одлука очекује ових дана, сазнајемо од директорке Музеја.

 Имамо велике планове како да вилу Обреновића и живот династије у то време што више приближимо грађанима Смедерева и Србије. У том аутентичном простору намеравамо да, осим посета, организујемо и разне промоције, стручна предавања и друге догађаје од интереса за јавност, наравно уколико се са тим сагласе надлежни у Влади Србије у чијем власништву је објекат – објашњава Татјана Гачпар.

Овакав заокрет након сто педесет година, наравно, не би ни био могућ без одобрења владине Управе за заједничке послове. Њен директор је пред крај прошле године потписао протокол са локалном самоуправом Смедерева о отварању комплекса за јавност. Тада је најављена могућност да вила Обреновића буде доступна и чешће од два пута недељно, ако буде интересовања.

Надлежни очекују и берићет од отварања древног здања. Пре свега од туризма. На другој страни, историчари верују да ће посете династичког објекта имати велики значај у сагледавању наше нововековне историје и подизању свести о дворској култури и њеној уметности у Србији.

Летњиковац, окружен „краљевим виноградом” и столетним парком, смештен је на смедеревском брду Плавинац, названом по боји гроздова, одакле се пружа најлепши поглед на Дунав и банатску равницу. Обич„ни смртници” ову времешну лепотицу посматрали су кроз ограду и капију, одакле се само назире међу чокотима старог винограда. Од 16. маја вила неће бити резервисана само за привилеговане.

Оливера Милошевић

-----------------------------------------

Од конака до резиденције

Унутрашњост летњиковца Обреновића Фото Р. Крстинић

 Давне 1829. године књаз Милош Обреновић купио је имање од 37 хектара у Смедереву. Најпре је саграђен конак и подрум за вино које је књаз извозио и на европско тржиште, а летња резиденција сазидана је 1865. Прави дворски живот у Смедереву је установљен за време краља Милана и краљице Наталије. У летњиковцу су приређиване забаве, окупљали су се познати уметници тог времена: Милан Ракић, Лаза Костић, Милован Глишић... У вили се и данас налази сто Милана Ракића на ком је писао песме. Овде је, према предању, краљица Наталија сазнала за венчање свог сина Александра са Драгом Машин. Ни овај краљевски пар није одолео чарима летњиковца на Плавинцу. Они су ту свој живот често скривали од очију радознале и ненаклоњене јавности. У вили Обреновића проглашена је краљевина 1882, донети су важни устави, састајали су се министри...

Девастирана је више пута, а у Првом светском рату била је војни стационар. У вили су боравили Јосип Броз Тито и његови гости, Марадона, Кустурица? Имање је идеалан амбијент за серије и драме. Последњи пут је реновирана 1961. године, а тек 2009. године добила је статус споменика културе.