Француска не заборавља Едит Пјаф

Према извештајима агенција

Париз – Изложба поводом 100 година од рођења француске певачице Едит Пјаф отворена је у Француској народној библиотеци у Паризу.

У модерном комплексу на реци Сени, публика може да види око 400 експоната – фотографије, концертне плакате, инсерте из филмова, као и да чује многе хитове, попут песама „La vie en rose” или „Non, Je ne regrette rien”.

Главни атракција поставке је црна хаљина коју је Пјаф често носила на наступима. Скромног кроја, са дугачким рукавима и дужине до колена, хаљина је прилично мала јер је певачица била висока свега 1,47 метара.

Кустос изложбе Жоел Хутвол изјавио је за АФП да је то била њена „срећна хаљина” која јој је служила као тамно сидро за бледе руке и лице и њен грлени глас.

„Не желим да мој изглед скреће пажњу са мог извођења”, говорила је Пјаф.

Својим грленим гласом набијеним емоцијама, славна шансоњерка је својеврсни „звучни запис” старе, романтичне Француске. Иако је умрла 1963, успомена на певачицу, коју су савременици из миља прозвали „врабац”, још живи. Интересовање за Едит Пјаф поново је подстакао француски филм „Живот у ружичастом” из 2007. који је глумици Марион Котијар донео Оскара за главну женску улогу.

Рођена 19. децембра 1915. године у Паризу, у сиромашној породици циркуских уметника, Едит Пјаф је имала тешко детињство, живећи у јавној кући и растући уз проститутке. Почела је да пева на улици и по кафићима, наступајући заједно са оцем који је изводио своју акробатску тачку, подсећа Танјуг.

Открио ју је 1935. Луј Лепле, власник једног париског ноћног клуба. Исте године је снимила прву плочу и убрзо постала позната. После Другог светског рата је путовала на турнеје по Европи и САД и постала славна широм света. Њена популарност у САД је била толика да се појавила осам пута у емисији Еда Саливена и два пута у Карнеги холу. Помогла је успону каријере многих певача, укључујући Шарла Азнавура.

Уз споменуте, њене најпознатије песме су: „Tu es partout”, „Hymne a l'amour”, „Sous le ciel de Paris”, „Les Amants d'un jour”, „Milord”, подсећа Бета.

Глумила је у неколико филмова, од којих је најпознатији „Француски канкан” из 1954. године.

После бројних љубавних афера, од којих је најпознатија веза са боксером Марселом Серданом који је погинуо 1949. у авионској несрећи, Пјаф се два пута удавала. Њен први муж био је Жак Пилс, певач с којим је била у браку од 1952. до 1957. Други, Тео Сарапо, био је фризер, певач и глумац, 20 година млађи од ње. Венчали су се 1962.

Едит Пјаф је умрла следеће године од рака јетре. Имала је 47 година.

Р. С.