Значај економске дипломатије

Постојање модерне, добро организоване и ефикасне економске дипломатије један је од начина да се спољна политика и спољноекономски наступ Србије учине продуктивним чиниоцем њеног изласка из рецесије. Нажалост, суочавамо се с наслеђеном праксом, али још више с формализованим и застарелим схватањима неких политичара, чак и стручњака старог кова, који немају довољно разумевања, нити верују у могућности и значај економске дипломатије. То је разочаравајуће сазнање за напоре који се чине да се искуства успешних економских дипломатија најразвијенијих земаља примене и у Србији. Неуспеси појединих из прве генерације од 28 младих економских дипломата, послатих у свет 2010. године, и скромних њихових укупних резултата, користе се као повод да се од усавршавања метода економске дипломатије одустане. Разлози мање успешности наших економских дипломата своде се на слабости у избору кандидата, на недовољну обуку пре одласка на дужност, на слабу координацију с привредним и финансијским институцијама итд. Уместо да се коригују критеријуми избора најперспективнијих кадрова за наш наступ у главним економским центрима света, лакше је да све остане по старом.

Овим се не умањује значај праве, кадровски добро изабране и припремљене економске дипломатије.

„Амбасадори Француске, ви ћете убудуће бити амбасадори француске привреде у иностранству”, узвикнуо је француски председник Републике Франсоа Митеран у августу 1988. године, на годишњем брифингу за француске дипломате у Ке д’Орсеју. Ако је то рекао један од политичара са ефективно највећим уставним овлашћењима на свету, онда се ова инструкција може сматрати стварном прекретницом у развоју модерне економске дипломатије.

Да није никаква срамота да шеф државе учествује у промоцији француских извозних производа показао је и његов наследник Жак Ширак, који је, као економски дипломата, све време активно учествовао на Привредној изложби „Француска 97”, у Шангају, од 17. до 23. маја 1997. Резултат су велики послови које је Француска тада склопила са Кином, између осталог, и најдужа траса супер брзог воза Пекинг–Шангај, по лиценци француског ТГВ-а.

Време које је уследило потврдило је тезу о неопходности стављања дипломатије у функцију заштите економских интереса и промоције привреде државе, јер се од тзв. смокинг или класичне дипломатије у данашњем глобализованом свету не може живети.

Француска је, не само због два поменута примера, колевка модерне економске дипломатије. У тој земљи је још 1648. године, у чувеној „Инструкцији за француске амбасадоре”, после Вестфалског мира, акценат у дипломатској акцији стављен на економску сарадњу држава. Француска је, једина у свету, још 1997. године, основала и Школу за економско ратовање, као курс трећег степена за пробране кадрове из државних институција и највећих компанија, да се обучавају за методе напада и одбране у глобалној светској економској утакмици. А слоган школе је Наполеонова изрека: „Бити побеђен је могуће оправдати, али бити изненађен је неопростиво.”

Данас се за тзв. класичну дипломатију, која је вековима профилисана и организована, добро знају задаци и разрађени су механизми на билатералном и мултилатералном плану. Црвени или други телефони за ургентне консултације, званични емисари и посете, шатл дипломатија и међународни форуми, округли столови и конференције уобичајени су начини функционисања.

Али нова, продуктивна и ефикасна економска дипломатија, штитећи економске интересе државе из које дипломата потиче, промовишући на модеран начин њене привредне могућности и понуде, позивајући стране инвеститоре и партнерства, користећи чак и економску обавештајност, директно доприноси економском развоју земље. И пуни буџет из кога се финансира и класична или куртоазна дипломатија. Наш циљ је да у том погледу користимо искуства других, успешнијих економија и да се на примерима неуспешних говори о слабостима или изостанку акције праве економске дипломатије.

Професор на Факултету за међународну економију