Прангија у Панчеву

Пројекат „Банат 22” обухвата 22 најзанимљивија туристичка локалитета у Банату, од Панчева до Темишвара, као јединствену понуду за све оне који нису били у овом делу света, а имали су рашта ту да бораве. У навали камила, палми, кокосових ораха, људи су заборавили да је њихово много лепше и да се ту, некако, боље ужива. Заштитни знак пројекта је лик „Лале”, а то је име по коме су Банаћани познати још из времена царице Марије Терезије. Лале су мирне, шаљиве особе, које никада не паниче и никуда не журе, живећи живот у сопственом ритму – лагано.

Панчево личи на град из 19. века, са прелепим грађевинама и старим кафанама које су одувек биле симбол града. Многих од њих данас нема, неке су претворене у модерне угоститељске објекте, изгубивши онај стари шмек који су имале, али овај град и даље има безброј кафића на које су Панчевци поносни, a у које и даље долазе многи гости.

У центру града, близу зграде Музеја, у прелепом парку налази се стара прангија која је својевремено обавештавала трговце о доласку трговачких бродова у луку. Постоји анегдота да су мештани пре неколико година одлучили да активирају прангију и помоћу ње обавесте о доласку нове године. Напунили су је барутом до врха и изазвали страховиту експлозију од које су се тресле зграде и људи испрепадали. Наиме, нису знали да треба да се стави веома мало барута. Уз ово „ситно сазнање”, прангија се користи и данас.

У центру града је и Велики крст у част Првог српског устанка, постављен 1804. године. Панчево је град са много скулптура, где год се окренете наиђете на понеки симбол.

Оно по чему су још Панчевци познати јесу регистарске таблице на аутомобилима, као упозорење за друге возаче. Панчевци се бране, тврдећи да ту регистрацију имају и сва околна села и да многи људи никада нису возили у граду па је нормално да се не сналазе. У Панчеву живе 24 нације међу којима су најбројнији Срби, Македонци, Мађари, Румуни...

У центру је и црква са два торња, Успенска црква. Један од њених ктитора је Карађорђе Петровић, у знак захвалности што су панчевачки Срби помагали устанике. Константин Данијел је од 1829. до 1832. године израдио велелепни иконостас. Раритет је Богородица, насликана у световном облику. Недалеко од ње је Преображенска црква у византијском стилу, споменик од изузетног значаја за нашу културу.

У Панчево вреди доћи у свако доба године, најлепше је лети када се може уживати на обалама Тамиша у многобројним кафићима и ресторанима, на плажама где свако може да пронађе свој кутак.