Виктор Дракулић: Тактика против агресије

На предстојећем мечу, можда највећем у историји бокса, између Флојда Мејведера јуниора и Манија Пакјаа у рингу је могао да буде и човек чије се презиме завршава на „ић”. Истакнути амерички судија српског порекла Виктор Дракулић (61) био је један од шесторице кандидата Спортске комисије Неваде за судију у „борби века”.

– Имао сам канцер у стомаку, с којим сам водио битку од 2013. године. Уклоњен ми је операцијом у јануару – рекао је најбољи арбитар за 2010. годину у избору Светског боксерског савета (WBC).

Дракулић ће ипак бити део спектакла у оквиру уводних мечева у „МГМ гранд гарден арени”.

– Не памтим догађај из историје бокса који би по интересовању могао да се пореди са борбом Мејведера јуниора и Пакјаа. То ће бити велика ноћ, драго ми је што ћу имати и малу улогу – рекао је Дракулић, који је рођен и живи у Невади, у граду Рино, који је од Лас Вегаса удаљен 720 километара.

Сходно прописима, о борби за уједињење титула велтер категорије у верзијама ВБЦ, ВБА и ВБO у медијима не сме да говори детаљно:

– Обојица су одлични борци, заиста врх овог спорта. Имаћемо са једне стране агресивност коју доноси Пакјао и са друге тактичку борбу Мејведера јуниора. Више бих могао да причам негде уз пиво...

Дракулић је имао прилике да буде у рингу са јунацима историјске борбе:

– Мејведеру јуниору сам судио једном, против Хозеа Луиса Кастиља. Три пута сам водио Пакјаове мечеве, са Ериком Моралесом, Хорхеом Солисом и Дејвидом Дијазом. То су неки од најбољих момената моје каријере. Било је много великих борби, ово је величанствен посао...

Мејведеров и два Пакјаова меча су били за титуле. Оскару де ла Хоји, који је зарадио највише у боксу, судио је четири пута.

– Пре меча из хотелске собе излазим само када идем да једем. Разматрам могуће ситуације, јер у рингу нема времена за размишљање, само за реакције. Радим „домаћи задатак”: зовем колеге које су радиле с боксерима којима ћу судити да бих сазнао корисне информације – одговор је на питање како се припрема.

Као најделикатнију одлуку у својој каријери, Дракулић издваја ону од пре четири године из меча Амира Кана и Зеба Џуде за уједињење титула у полувелтер категорији. У петој рунди Кан је послао на под ривала којем је Дракулић „бројао” и прогласио крај.

– Било је питање да ли је ударац исправан или низак. Провера је показала да је одлука била добра – присетио се Дракулић, који је и адвокат у процесима против осигуравајућих компанија.

Викторов покојни отац Душан био је тренер америчког фудбала, рођен 1923. у Невади, где се оженио Италијанком са којом је добио деветоро деце. Деда Јован се током друге деценије двадесетог века доселио из Србије.

– Са дедом и бабом је требало да дође и ујак, али није због докумената. Остао је у Србији и у Првом светском рату су га убили Немци. Отац је одрастао у тешким условима једног рударског места у Невади. Бокс сам заволео уз њега, гледајући петком мечеве на телевизији. Судија сам постао 1986. године. Неколико пута сам био секудант пријатељу Мајку Мартину, после чега ми је понуђено да постанем арбитар. Положио сам тест...

Виктор Дракулић, којег углавном зову Вик, водио је један меч у Европи, у Немачкој. Једном је посетио Балкан, са супругом Линдом, недавно пензионисаном просветном радницом баскијског порекла, са којом има три кћерке. Били су у Дубровнику. Једном је судио српском професионалцу. Било је то у Рину 2004, када је Јово Пудар поражен од Тауруса Сајкса:

– Познато ми је да Срби воле бокс, често су у публици и јављају ми се на српском језику, на којем знам само неколико речи: како сте, добро... Надам се да ће овог викенда и у Србији уживати у боксу.