У раљама кредита

Када новорођенче стигне на свет оно "ни криво ни дужно", као и сваки становник Србије, иностраним повериоцима већ дугује близу 3.000 долара. Ипак, Србија није високо задужена земља; спољни дуг износи 21, а јавни дуг је 12,7 милијарди долара.

И по уделу дуга у БДП-у Србија спада у средње задужене земље а ове године ће, чини се, и по односу дуга према извозу коначно ући у ту категорију. Ни то што дугови ове године динамично расту (спољни за две до четири милијарде долара до краја године) не треба претерано да забрињава, јер већину нових задужења праве приватне фирме, које знају шта ће с парама које морају да врате.

Држава превремено враћа дугове, дуг банака у последње време практично стагнира, а нове кредите махом вуку бонитетна домицилна предузећа и то директно "споља" (уз "техничку" помоћ српских "ћерки") по доста повољним каматама за наше услове (од 5% до 9%). Тиме се заобилазе високе обавезне девизне резерве НБС која на то оправдано "жмури" оправдано, јер је задуживање таквих фирми корисно по привредни раст.

Највише су камате на краткорочне кредите становништву (29%) и на минусе на картицама, па од њих бежите што даље. Иначе, уредне смо платише и само 4,4% дуга (предузећа и грађана) не буде отплаћено на време.

И када су у питању дугови грађана, у поређењу са земљама у окружењу опет "стојимо добро". Просечно кредитно задужење појединца у Србији (380 евра) скоро је десетоструко мање од хрватског или словеначког. Просечни запослени грађанин Србије тренутно има кредит од близу пет просечних плата (углавном стамбени кредити), али је донекле забрињавајуће да обим задуживања веома брзо расте. Према Уникредит банци (која ту "види своју шансу") рашће по 30% наредне две-три године.

Већина кредита је индексирана у еврима. Када плаћате рате, примењује се курс динара према европској валути на тај дан (обично први у месецу). Ту сте на трошку 1%, јер вам банка наплати провизију на девизну конверзију (при исплати кредита или кроз рате). Обратите пажњу и на трошкове обраде кредита који могу ићи и до 2%.

Код стамбених кредита постоји и провизија Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита која износи од 1,75% (за оне са државном субвенцијом) до 4,25% (за комерцијалне). Ту је и осигурање (живота, стана или обоје), као и такса суду за "стављање" хипотеке. Ако сте унајмили агенцију за некретнине "краћи" сте за још 3%, судски вештак ће вам узети сто евра, а суд око 300 евра за оверу уговора.

После силних перипетија сте добили стамбени кредит, видели висину месечне рате у еврима (или швајцарцима), али то није коначан трошак у току наредне две-три деценије. Поред трошкова полисе осигурања стана сваких годину дана, постоји и фамозни ЕУРИБОР.

Наиме, готово све банке после шест или три месеца, коригују вашу рату у складу са кретањем камате по којој првокласне европске банке позајмљују једна другој паре (ЕУРИБОР). Она је данас чак 4,3% (у септембру 2005. када су почели кредити била је дупло нижа). То значи да ћe онај ко је узео кредит крајем 2005. већ јулску овогодишњу рату платити за око 10% више (у еврима).

Када су у питању фамозни "швајцарци" у почетку ће вам бити лакше али скоро да је извесно да ће вам рате у другој декади овог века почети да расту, јер финансијска тржишта процењују (а она ретко греше) да ће наредних деценија франак јачати у односу на евро. Када се све сабере, чини се да је већа вероватноћа да би кредит у швајцарцима био (дисконтовано посматрано) јефтинији, али аутор овог текста вам то не може гарантовати (јер нема кристалну куглу за глобална девизна тржишта). Што гувернер то пориче (ма колико то коштало грађане), последица је чињенице да је њему и посао да "брани" валуту, која ће постати и српска за око деценију.

Уз све перипетије, ако узмете субвенционисани кредит код банака са каматном маржом од 3%, односно са номиналном каматом од око 7% (ефективна камата је за око проценат нижа, јер "улеће" држава са 20%, од којих вам фактички, тржишно посматрано, две трећине поклања) добро сте прошли, јер и становници ЕУ могу да се задуже евентуално за 1% јефтиније.

Они јадници који су набасали на банке чији циљ нису клијенти већ реклама, чија је маржа 4,86%, пролазе као да су узели комерцијални кредит (а држава бесмислено потпомаже, са депозитом од 10%, такве, "дебеле", банкаре).