Онлајн водич кроз лепоте Фрушке Горе

Притиснут тескобом градске свакодневице, Никола Арежина, графички дизајнер запослен у маркетингу, отишао је пре неколико година на одмор у фрушкогорско село Дивош, где је његова породица деведесетих избегла из Сарајева. После месец дана се потпуно опоравио од стреса и клијента, па је сваки следећи пут продужавао боравак у окрепљујућем амбијенту. Пошто му посао дозвољава да ради код куће, већ шест година одлази на Фрушку Гору у мају и враћа се у Нови Сад тек у новембру. У обиласку манастира, језера и ливада с пријатељима родила се идеја да се ове лепоте забележе и поделе с другима.

Манастир Мала Ремета 

Ове године су основали „Фрушкаћ”, независно, добровољно удружење ентузијаста и заљубљеника у природу. Уз много добре воље и волонтерског рада, без спонзора, уочи првомајских празника, прорадио је портал fruskac.net, почетна станица за упознавање културних, историјских и природних вредности овог поднебља. У верзији на српском и енглеском језику, обухвата више од 130 занимљивих локација подељених у 10 категорија: манастири, језера, извори, рибњаци, излетишта, ливаде, водопади, споменици, видиковци и разно. Веома је корисна интерактивна мапа Фрушке горе са приказаним локацијама и њиховим кратким описима, која представља одличан начин за истраживање поднебља.

Језеро Мохарач код Ердевика

Преостало је још 200 до 300 локација које треба да се обраде. Следећи циљ је повезивање са сличним оргaнизацијама. План је да се у сарадњи са националним парком покрене акција чишћења. На интерактивну мапу би могле да се постављају локације где се налази смеће, да се олакша посао.

Портал изгледа као типичан онлaјн туристички водич, али је замисао да постане много више од тога.

Папрати у Гргуревцима 

– За озбиљније акције биће потребна новчана помоћ. Имам идеју да се села и локалне заједице укључе и развијају еко-туризам, који je светски тренд, да вршимо обуку и на сајту направимо базу смештаја. Затим, постоје удружења која производе дивне ствари, а ми можемо да им помогнемо да продају преко интернета; или да подигнемо еколошку свест људи на селу тако што ћемо у свакој кући да прикупљамо пластику и папир и кад се скупи велика количина, да се прода и купе рачунари за сеоске школе – износи Арежина неке од идеја.

На питање које је место на Фрушкој гори његово омиљено одговара:

– Мени се све свиђа, а највише сусрети са људима и неке потпуно заборављене приче, на пример о Рохаљ базама,које су добиле име по породици Рохаљ,која је чувала у подземним земуницама људе од нациста. Или споменик Пинкију. Кад неко ту оставља смеће, то ми је као да га баца по гробу.

Ј. Каваја