Ђурђевдански воз за Јасеновац

У четири сата ујутро 6. маја 1942. почело је извођење затвореника, углавном Срба, из сарајевских казамата: Јајце касарна, Централни затвор, Касарна војводе Степе, затвори Беледија и Ћемалуша. Осим Сарајлија, било је много ухапшеника из разних места у саставу НДХ, претежно из Херцеговине и источне Босне. У тишини, спровођени су под оружаном пратњом полиције и постројени на Обали Кулина бана од Вијећнице према Принциповом мосту. На трамвајским трачницама које су биле исте ширине као ускотрачна пруга, био је постављен воз „ћиро” са сточним вагонима и три локомотиве. Према исказима преживелих, затворенике је дочекао усташки официр са широким осмехом и речима: „Ђе сте, Срби? Водимо вас бесплатно на ђурђевдански теферич у Јасеновац.” На вагонима је писало: „Седам коња или четрдесет војника”. У сваки је ушло по 120 затвореника. Када је постало очито да нема довољно вагона за све, у неке су успели згурати и по двеста људи! Улазило се брзо, у тишини, и воз је напустио град пре него што су трамваји кренули из ремизе, као и сваког јутра.

После неког времена из једног од вагона чула се песма. Младић, члан српског певачког друштва „Слога”, запевао је: „Прољеће на моје раме слијеће / ђурђевак зелени, свима осим мени / Ђурђевдан је!” Ланчано, од вагона до вагона, песма је захватила цели „велики транспорт”. Као одговор, воз је заустављен да би се са спољне стране затворили шибери – отвори за ваздух. Преживели заточеник, проф. Жарко Видовић, историчар и филозоф, написао је: „Било је око три хиљаде људи. Међу њима, домаћина који су приведени са синовима, а било је и муслимана који су се заложили за Србе или су се изјашњавали као Срби... Када смо излазили из воза на станици пред Јасеновцем, неки људи су попадали као кладе. Били су збијени као и сви ми, наслоњени једни на друге и нисмо ни знали да су се угушили.” Без хране и воде, са минимумом ваздуха, у логор Јасеновац стигло је око две хиљаде преживелих. Слободу је дочекало само око две стотине – сваки петнаести из транспорта који је кренуо из Сарајева!

Горан Бреговић је осамдесетих година прошлог века дорадио стихове из „ђурђевданског воза смрти” и на основу старе ромске изведбе песме „Едерлези”, направио песму „Ђурђевдан”, која је у извођењу „Бијелог дугмета” постала велики хит. Планетарну популарност стекла је након приказивања филма Емира Кустурице „Дом за вешање” 1988. године – са уметнички врхунским приказом споја елемената ромског фолклора и импресивних масовних сцена на реци уз бакљаду и песму „Ђурђевдан”. Навијачи Црвене звезде прихватили су ову песму као своју незваничну клупску химну.

На Старој планини сачуван је обичај колективног приношења ђурђевданске жртве уз заветну молитву: коље се црно јагње пред каменим крстом са уклесаним ликом Св. Ђорђа – за укупно благостање и са жељом да година буде родна и плодна. Овај обичај је толико стар да неки историчари тврде да вуче порекло још из претхришћанског доба. Древној традицији прославе Ђурђевдана може се присуствовати на етно-фестивалу који се од 2000. године одржава у општини Књажевац, у селима Вртовац и Балта Бериловац, који је из године у годину све посећенији.

Песма посвећена Ђурђевдану је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и духовној снази, поносу и пркосу. Нажалост, због незнања, користи се и за играње у колу – од сеоских вашара и шаторских свадби, па до луксузних хотела, и тиме се, несвесно, потискује и гура у заборав успомена на страдалнике из великог јасеновачког транспорта смрти 1942. године.

Ђурђевдан, као мултинационални празник буђења пролећа, од земаља у регији предложен је за листу нематеријалне културне баштине Унеска. Потписници захтева су: Турска, као иницијатор, Србија, Македонија, Молдавија, Хрватска и Румунија. Црна Гора, Босна и Херцеговина и Бугарска су закасниле са пријавама. Звао се он Хидрелез, Едрелези, или Ђурђевдан, остаће дан трајно забележен у историји по великом транспорту из Сарајева, махом Срба, за логор Јасеновац. Време лечи ране, али ожиљци остају. Недужне ђурђевданске жртве обавезују и опомињу да не буду заборављене.

Члан Удружења новинара БиХ