Распет између маште и немаштине

Незнање и неки други интерес, то су два основна разлога што се код нас јављају велики отпори капиталним пројектима, сматра Милутин Мркоњић, и сам актер у многим оваквим подухватима, али и врло често оспоравана личност. Додатни проблем, типичан за нас, јесте дисконтинуитет. Свака влада почиње све од нуле.

– Идејни творац модерног развоја Београда јесте легендарни градоначелник Бранко Пешић. Од раних седамдесетих година прошлог века датира идеја да се железнички саобраћај измести из центра, као и да се уради путна обилазница. Већ тада су Србија, Град Београд и „Железнице Србије” јасно одредили површине за те намене. Завршена је „Газела”, уличицу Франше д’Еспереа је „прегазио” ауто-пут и већ је то наишло на отпоре па затим на критике. А данас само пробајте да замислите Београд без те саобраћајнице којом прође дневно 100.000 возила – каже Милутин Мркоњић, бивши директор ЦИП-а, бивши министар саобраћаја, данас посланик.

За Мркоњића постоје само четири градоначелника који су обележили историју: поменути Бранко Пешић, Александар Бакочевић, који је обновио Народно позориште и реконструисао Кнез Михаилову улицу, Живорад Ковачевић, за чијег смо мандата добили језеро на Ади Циганлији, и Драган Ђилас, у чије време је изграђен мост на Дунаву и Мост на Ади. Тај толико оспоравани Мост на Ади због цене приступних саобраћајница Мркоњић оцењује као – сјајан.

– Када већ хвалим, да кажем и ко су, сем вечите немаштине, кривци што неке ствари радимо више деценија. Дража Марковић и Петар Стамболић су, да би се умилили тадашњем врху СФРЈ, закочили све радове на Београдском железничком чвору, око 1988. године. И зато тврдим да нас је конзервација већ завршених тунела и још масе објеката, њихово пропадање, коштала више него да се све завршило. Цео чвор вреди око милијарду евра. Завршени су радови вредни око 800 милиона и још је потребно око 200 милиона да се све стави у функцију – каже инжењер Мркоњић.

Несрећних деведесетих радови су настављени. Пруга је провучена кроз врачарске тунеле и Прокоп, завршена је станица „Вуков споменик”, подигнута плоча у Прокопу... Али, све је опет стало. Мркоњић тврди и да је било сулудих идеја да се све затрпа.

– Ја ипак не верујем да има стручњака који су против оваквих развојних пројеката, па и „Београда на води”, „Европолиса”, „Београда на Сави”, назовите га како год хоћете. Али, у праву су они који траже поштовање стручних и законских процедура за градњу овако значајних објеката. Новац јесте најважнији за завршетак оваквих пројеката, али и научна памет се не сме игнорисати. Зато руковођење оваквим пројектима треба поверити стручним људима, никако лаицима и дилетантима – каже Мркоњић.

Пример дисконтинуитета је, каже Мркоњић, аутобуска станица „Југ”, која је требало да буде на месту старе Аутокоманде, али то земљиште је у међувремену продато, а и та станица била би врло близу Прокопа.

– Не импресионирају ме куле и шопинг-молови, али ово је сјајна прилика да решимо деценијске проблеме, иселимо железничку и аутобуску станицу, завршимо  „Прокоп” и железнички чвор. Реализација оваквих пројеката траје годинама и зато морамо превазићи политичку ускогрудост. И за крај, да не заборавим, али и други да не забораве – метро.

Г. Волф

-------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Обилазнице око Београда могу очас да постану државне границе.

• Сви путеви воде у Београд. Зато смо и залутали.

• Возови око Београда јуре толико брзином да не могу да се виде голим оком.

• Премостили смо реке, али дугове никако.

• Још се не зна да ли је Београд у околини Брисела или Москве.

• Ускоро ће једна од атракција Београда бити Српска четврт.

• Београд гравитира ка Сави, а не зна да плива.

• Путна мрежа је избушена као гол наше репрезентације.

Драгутин Минић