У Србији без лиценце 69 одсто софтвера

У Србији је током протеклих пет година, у покушају да се завара царина, дошло до муњевитог раста увоза кривотворене робе без одговарајућих етикета. Та роба накнадно се обележава лажним жиговима на локацијама широм земље, а нарочито у близини великих пијаца у Суботици, Панчеву и Новом Пазару.

„Обим и квалитет кривотворене и пиратске робе доступне у Србији указују да иза производње, увоза и дистрибуције стоји организовани криминал. Ово је поткрепљено чињеницом да је већина робе у продаји на пијацама широм Србије идентична, што сведочи о повезаности извора и дистрибуционих канала. Поред тога, поновљени удружени покушаји великих група пијачних продаваца да застраше представнике државних институција који су радили на спровођењу права интелектуалне својине на пијаци у Суботици, представљају јасне примере организованог криминала на делу.”

Ови подаци и процене садржани су у пројекту „Спровођење права интелектуалне својине у Србији”, који воде стручњаци Кени Рајт (Дански завод за патенте и жигове) и Фил Луис (Група за борбу против кривотворења, Велика Британија) и објављени у закључном резимеу о пиратерији у Србији, достављеном „Политици” из Завода за интелектуалну својину РС. Истраживање је претеча у намери да се оцене размере и обим криминала у области кривотворења и пиратерије у нас и спроведено је од октобра прошле до марта ове године, на основу провера на тржишту и разговора вођених са представницима институција за спровођење права интелектуалне својине и носиоцима права у Србији. А то су: Управа царина, тржишна инспекција, инспекција за лекове и медицинска средства, Пореска управа, полиција, државно тужилаштво и Завод за интелектуалну својину.

„Нажалост, укупна вредност промета кривотвореном и пиратском робом у Србији није позната. Међутим, одређене организације носилаца права успеле су да дођу до поузданих показатеља у неким секторима. Алијанса за пословни софтвер – БСА је оценила да чак 69 одсто софтвера инсталираног на рачунаре у Србији нема одговарајуће лиценце и да је вредност пиратског софтвера 70 милиона америчких долара. Други сектори могу да изнесу доказе о конкретним случајевима који показују о којем обиму кривотворења се ради. На пример, индустрија пестицида истиче да је у једном налету стигло од 500 до 600 килограма кривотворених пестицида који су могли да униште биљке а оранице претворе у неупотребљиво земљиште”, навели су аутори студије.

Испитивањем тржишта потврђено је да је у Србији доступан широк асортиман кривотворене и пиратске робе. Управа царина је у 2014. години задржала 672.168 артикала због сумње да се ради о повреди права интелектуалне својине, укључујући 162.347 делова за мобилне телефоне и 106.433 играчке. Тржишна инспекција запленила је 222.461 производ укључујући 173.277 боца алкохолних пића и 5.030 производа за негу тела, док је Дирекција полиције одузела 12.486 артикала, међу којима 7.232 оптичка диска.

Разлог за бригу представљају редовне заплене кривотворених лекова од стране инспекције за лекове и медицинска средства, као и постојање интернет страница са понудом кривотворених лекова и медицинских средстава који циљају конкретно на купце у Србији. Међутим, сагледавање тржишта је показало да одевни предмети и спортски артикли представљају највећи део робе у продаји. Генерално, у малопродаји се и даље нуди роба лошег квалитета, али највећи њен део не представља повреду права интелектуалне својине.

Студија је открила неколико нових кретања. Број пиратских оптичких дискова у понуди драматично се смањио током последњих пет година. Ово се може приписати већем обиму активности на спровођењу права и преласком на напредније технологије.

Такође због активности државних органа на заштити овог вида својине, обим кривотворене и пиратске робе на пијацама у Београду, Новом Саду и Нишу смањио се на испод 10 процената расположиве робе. Насупрот томе, постоје велике пијаце у Суботици, Панчеву и Новом Пазару, где се сумња да је роба углавном предмет повреде права ИС. Обим робе у понуди је толики да се ове пијаце могу сматрати не само малопродајним локацијама, већ и дистрибутерима за потребе велепродаје. Посебно је интересантна пијаца у Суботици где највећи број купаца прелази границу из Мађарске.

Продаја преко интернета довела је до повећања броја производа којима се повређују права ИС а који се дистрибуирају путем поштанског система, за разлику од традиционалних путева транспорта.

Иначе, аутори студије су навели како „Европска комисија сматра да је усклађивање законодавства Србије у области интелектуалне својине са правним тековинама ЕУ ушло у поодмаклу фазу, па се стога може претпоставити да у Србији постоји одржив правни оквир за заштиту и спровођење права интелектуалне својине”.