Антологија „Рок машине”

Након је ограничено издање „Антологија 1972–1976” чувене групе „Поп машина” одлично примљено, „Мултимедија мјузик” најавила је и репрезентативно издање једног од најбољих бендова осамдесетих година са ових простора – „Рок машина – антологија 1980–1983”.

На два диска налазе се све снимљене верзије свих нумера ове групе, укључујући и песме које никада нису биле објављене, па чак ни јавно емитоване. Користећи сачуване вишеканалне студијске траке, у најсавременијој технологији високе резолуције, недавно су ремиксоване и ремастеризоване све нумере које су снимљене 1982. и 1983. године у студију „МС” у Београду. Поред тога, све што се налазило на оригиналним издањима „Рок машине” из осамдесетих година ремастеризовано је уз коришћење оригиналних мастер-трака. Комплетну продукцију „Антологије 1980–1983” урадио је вођа групе Роберт Немечек, који је био сниматељ и продуцент свих оригиналних издања, као и неиздатих снимака. Уз помоћ Јана Немечека током ремикса, свака песма звучи као да је сада снимана у неком од најсавременијих студија и у њима је изражено надахнуто музицирање браће Зорана и Џинџера Божиновића, које је до данас непревазиђено на овим просторима и представља највиши инструментални домет и у светским оквирима.

– Пре неколико година радили смо антологију „Поп машине”. Припремао сам је десет година и била је одлично прихваћена. Био сам убеђен да антологију „Рок машине” нема смисла радити, јер је та музика остала у осамдесетим годинама. Мислио сам да ју је прегазило време – прича нам Роберт Немечек, вођа групе „Рок машина”, и признаје да је мишљење променио када су му у издавачкој кући сугерисали да ипак уради антологију овог бенда, јер песме звуче као да су написане јуче.

– На „Поп машини” ми је помагао син Јан, па сам га питао и како му звучи та идеја са „Рок машином”. Рекао ми је да не сме никако да звучи као да је из осамдесетих година. Потом ми је технички објаснио како то да изведем. Да смо на добром путу, схватио сам када је изашао најновији албум групе „AC/DC”, јер имамо исти фреквентни опсег – они који су изашли неколико месеци раније и ми који смо песме радили пре више од четири деценије. На овај мини бокс-сет ставили смо и неке нумере које нису никада објављене. Старе песме смо ремастеризовали, док смо песме са другог албума ремиксовали – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, сада све то звучи као једно.

– Заправо, песме имају континуитет. Нема успона и падова. Све је усклађено, врло „испеглано”. Сада ми није јасно зашто сам мислио да је те песме време прегазило – признаје Роберт Немечак.

„Антологија 1980–1983” је дизајнирана као мини бокс-сет, уз пратећу књижицу од 48 страна, у којој се налазе детаљи о сваком од снимака, као и делови написа из тадашње штампе, уз обиље необјављених фотографија.

С. Чикарић

---------------------------------------------------------------------------------

Беспрекорно склопљена машина

„Поп машина” морала је да буде – јер поред ње то једноставно није могла ниједна друга – најважнија група у животу свакога ко је почетком седамдесетих одрастао у Београду, Србији и Југославији. Кад је нестала са сцене, деловало је као да је једно необично важно поглавље истинског рокенрола на овим просторима заувек завршено. Али није било...

Неколико година касније Роберт Немечек и Зоран Божиновић поново су покренули свој бенд (заменивши успут блажу прву реч имена оштријом и још бучнијом), а Зоранов млађи брат Видоја/Џинџер и бубњар Владан Докић проширили су некадашњи моћни трио у моћни квартет. Нове генерације ће сада, захваљујући двоструком албуму „Антологија 1980–1983”, моћи да проучавају савршено интуитивну гитарску међуигру браће Божиновић, дубоко укорењену у најаутентичнијим вредностима електричне рокенрол гитаре, заједно са чудесно артикулисаном тутњавом ритам-секције – открића ће бити запањујућа.

Александар Жикић (Фото А. Васиљевић)

Главна вредност ове рекапитулације по свему изузетног бенда је то што евоцира дух једног времена у другом, знатно каснијем и битно другачијем, не делујући ниједног тренутка превазиђено нити инфериорно. Напротив, „Рок машина” без напора демонстрира природно супериоран став талентованих људи који су заиста оно што јесу.

Као беспрекорно склопљена машина без иједног лабавог зупчаника и зарђалог завртња, овај бенд је раних осамдесетих звучао као да је 2015. година. Данас звучи још боље.

Александар Жикић, музички критичар и публициста