Срби превише страхују од „велике Албаније”

Европа није „европеизовала” Балкан, како је говорила да ће да уради, и после сукоба у Куманову јасно је да проблеми из времена распада Југославије нису решени. Најмање што ће Европљани сада хтети јесте даље проширење ЕУ, оцењује Доминик Мојси, познати француски стручњак за међународне односе.

Редовни сарадник „Фајненшел тајмса”, „Велта” и „Форин аферса” стигао је ове недеље у Београд на позив Центра за међународну сарадњу и одрживи развој. Студирао је светску политику на Сорбони и Харварду. Данас је предаје на лондонском Кингс колеџу. Оснивач је престижног Француског института за међународне односе. Читаоцима у Србији познат је као аутор књиге „Геополитика емоција” у којој доказује да осећања одређују понашање међународних актера, за које обично верујемо да се рационално, хладно и прорачунато боре за интересе у глобалној арени.

Интервју за „Политику” дао је после учешћа на панелу „Блиски исток: велико урушавање” у организацији поменутог центра Вука Јеремића. Једна од тема био је и тероризам. Наш саговорник тврди да је корен џихадизма понижење које осећа већина муслимана због сиромаштва, заостајања за светом, корумпираних исламских влада које подржава Запад, западног мешања у послове исламских држава, америчких ратова у Авганистану и Ираку и изопштености муслиманске мањине у Европи или САД. Искористили смо прилику да питамо Мојсија како објашњава деловање албанских оружаних група, будући да се на Албанце не може применити теорија о понижењу. Највећи су амерички савезник на Балкану. Осим Албаније имају и Косово. Загарантована су им права у земљама где су мањина, док су у Македонији део свих важних државних институција.

„Искрено речено, немам објашњење. Можда је то национализам, стварање једне државе за све Албанце, можда је верски рат између хришћана и муслимана или парализа македонских институција или деловање мафије, а можда све то заједно. Сигуран сам само да духови прошлости поново прогоне Балкан.”

Шта су ти „духови”? „Тероризам”, као што каже Скопље, „изоловани инцидент”, као што сматра Брисел, или оружана побуна која ужива подршку међу албанским становништвом?

То су веома узнемирујући догађаји који показују да проблеми на Балкану нису решени. Сећате се како је Европа говорила да је Титова Југославија „фрижидер који не хлади”. Када нема демократије, ствари се гурају под тепих. Европа то тако види.

Какво је објашњење Европе сада када су земље бивше Југославије у ЕУ или желе тамо да буду и поврх свега испуњавају захтеве Брисела?

Европа је рекла да ће „европеизовати” Балкан и научити га миру и демократији, али то није урадила. Осим тога, овдашња економија је слаба, а када су људи врло сиромашни, окрећу се национализму јер им он даје разлог да на нешто буду поносни, кад већ нису на своје богатство.

Каква је онда судбина евроинтеграција? Србија не отвара поглавља, Македонија чак нема право ни на име.

После догађаја у Куманову Европа ће бити још засићенија процесом проширења. ЕУ мисли да је последње што јој треба нови члан са проблемима. Рећи ће вам да их прво решите. Ја се не слажем са ставом ЕУ и сматрам да је политика проширења била најбољи алат европске дипломатије према Балкану: проширење је „шаргарепа” због које су се балканске владе трудиле да буду демократске. Сада је и сама Европа евроскептична, није сигурна шта ради, али верује да ће даље проширење само погоршати ствари. Србију не желе да приме и због тога што погрешно верују да је исувише блиска Москви и да би била руски тројански коњ у ЕУ.

Да ли су због тога из ЕУ и САД изостале јаке реакције на догађаје у Куманову?

Изостале су јер оне нису имале времена да се тиме баве. Већ имају довољно проблема са имигрантима и џихадистима.

Али имале су времена да говоре колико је страшно оно што се догађа у источној Украјини.

То је друго, Путин је једна од највећих претњи за Европу. Он је отео Крим, силом је променио границе Европе и сада може да крене даље ка Маријупољу и да велике делове Украјине припоји Русији. Европа је чак слабо реаговала, била је подељена, али мислим да је могло бити и горе да Ангела Меркел није заузела чврст став.

Како ЕУ треба да се постави према Путину?

Треба да му каже да више ништа не сме да припоји Русији. Да му поручи да Русија није СССР и да има само гас и нафту, енергенте чија цена пада. Узео је Крим, али је вероватно изгубио Украјину. Кијев има право да води спољну политику какву жели. Вероватно да неће ући у НАТО и да још дуго неће ући ни у ЕУ, али Украјинци имају право да то траже. Имао сам много студената Украјинаца који су ми говорили да желе да им земља буде као Пољска, а не као Белорусија.

Има ли и исток Украјине права да каже да не жели у ЕУ и НАТО, већ у Русију?

Не, зато што би то значило да се све европске границе могу оспорити на референдуму. То би било јако опасно, посебно на Балкану, где многи верују да процес формирања граница још траје.

Да ли смо онда и на примеру Куманова сведоци стварања једне велике државе за све Албанце?

Можда, али сумњам. Код вас у Србији је страх од „велике Албаније” пренаглашен.

Шта то значи? Да Европа има разлога да стрепи од ширења Русије на Украјину, а да Србија нема разлога да се плаши ширења Албаније на српску територију? Зар сами нисте рекли да су такви проблеми још присутни на Балкану?

Једноставно мислим да Албанци нису довољно јаки да би створили „велику Албанију”.