Одлазак блуз легенде

Легенда блуза Би Би Кинг преминуо је прексиноћ у свом дому у Лас Вегасу у 89. години. Славни музичар, који је утицао на генерације гитариста, преминуо је у сну, пренеле су светске агенције.

Кингу је још осамдесетих година дијагностификован дијабетес типа 2, а прошле године био је принуђен да због здравственог стања откаже неколико концерата у САД, а у априлу је био хоспитализован. На његовом фејсбук-профилу почетком месеца освануло је саопштење да је изашао из болнице, и да ће бити на кућном лечењу.

Рођен је као Рајли Би Кинг на плантажи памука у Мисисипију 16. септембра 1925. Још као дечак певао је у црквеним хоровима, и заинтересовао се за гитару. Није му било страно ни да пева на улици како би зарадио новац, а свирао је и по црначким баровима и плесним дворанама.

„Бити блуз певач је као да сте два пута црнац, јер блуз никада није био толико цењен као рок или џез. И док се грађански покрет борио за поштовање црнаца, ја сам осећао да се борим за поштовање блуза”, записао је Кинг у аутобиографији „Blues All Around Me”.

Како је често изјављивао, Френк Синатра му је био омиљени певач, и управо овом глумцу и музичкој звезди небројено пута је захвалио што је отворио врата забављачке индустрије Афроамериканцима.

Своју препознатљиву гитару марке „гибсон”, назвао је „Лусил”, а први хит на „Билбордовој” листи имао је 1952. са песмом „3 O’Clock Blues”. Објавио је више од 40 студијских албума, и сматра се кључним аутором за популарисање блуза. Утицао је на бројне генерације музичара, од Ерика Клептона, Џефа Бека, Стивија Реј Вона, до састава „Ју ту”, са којима је крајем осамдесетих снимио дует „When Love Comes To Town”.

Био је концертни „манијак”. Својевремено је имао по 300 свирки годишње, а рекорд је поставио 1956, када се 342 пута попео на бину. Последњих година то је свео на „само” стотину концерата. Највећу паузу направио је 1968 – трајала је три месеца, када је обећао супрузи да ће се „мало смирити”. Занимљиво је да је до 70. године, с обзиром да је имао пилотску дозволу, лично управљао авионом током турнеја.

Освојио је 15 „Гремија”, увршћен је у Рокенрол хол славних, а на „Ролингстоновој” листи најбољих гитариста свих времена нашао се на трећем месту. Два пута се женио, и иза себе је оставио петнаесторо деце, као и 50 унука.

У Београду сам човек

Драгоцену прилику да чувеног музичара види и слуша овдашња публика имала је неколико пута.

– Када је 1973. био на Београдском џез фестивалу, радио сам као преводилац и сећам се да је био одушевљен. Говорио је: „Где год да одем виде ме као црног музичара, и траже ми дрогу, а ви ме видите као човека”. Седели смо, пили пиће, и било му је толико лепо да малтене није хтео да иде на авион – сећа се Ђорђе Милутиновић, директор Комбанк арене, који је још два пута организовао Кингова гостовања у Центру „Сава”, 1991. и шест година касније:

– Те 1991. када је већ почео рат у СФРЈ, био је међу ретким музичарима који се није уплашио да дође овде. То довољно говори какав је био човек. И никада му није било тешко да поприча са обожаваоцима, да се слика са њима, дозволи им да виде његову „Лусил”.