Сарајево, коктел стилова

Сарајеву не треба "Мекдоналдс", с поносом ће рећи сваки становник главног града Босне и Херцеговине. После обеда у било којој ћевабџиници, ашчиници или бурегџиници на Башчаршији биће више него јасно зашто светски ланци брзе хране заобилазе град на Миљацки.
Туристима из Србије, претежно скромног буџета, још више од самог укуса "десет упола с луком", сагам долме (црни лук пуњен млевеним месом), бурека, пита, допашће се чињеница да најобилнији оброк не кошта више од, преведено у нашу валуту, 250 динара.

За оне који нису оптерећени југоносталгијом, и нису заговорници политичких идеја додатно упрљаних ратом из деведесетих, пут у главни град Босне и Херцеговине може бити занимљив.

Смештај је лако наћи. На интернету је добра понуда, у складу са буџетом, хотела, хостела, соба за издавање. Цене су од двадесет до 150 конвертибилних марака, званичне валуте у БиХ чији је курс идентичан старој немачкој марки, односно две марке су око један евро.

У самој Башчаршији налази се неколико пристојних и чистих хостела. Иако је назначено да је обавезан аванс, могуће је телефоном се договорити са власником да се читав износ плати по доласку у Сарајево.

Шетња чаршијом, старије генерације сигурно ће вратити у дане младости када су гласне екскурзије овде обавезно свраћале. Млађим туристима, међутим, може се отети реченица да – све подсећа на Турску, Египат. Генерације рођене с краја седамдесетих и касније, наиме, нису имале прилику да мешавину Истока и Запада осете у "ту негде", већ само лети док се брчкају на обалама Црвеног и Средоземног мора.

Дух давнијих времена још чувају вредне занатлије. У малим радњама казанџије кују џезвице, тањире, наргиле од бакра. Наравно, предах је обавезан уз црну, босанску кафу у филџанима.

У кафићима, међутим, пије се еспресо, макијато, нес кафа. А ако вам се омакне и затражите турску, конобар ће се потрудити да објасни како је то ипак босанска кафа.

Традиционално највеће гужве су код Себиља. Обавезна адреса за фотографисање. Препорука је да ако желите фотографију на којој сте сами – без случајних пролазника, пораните већ око шест ујутро или да најсликанији детаљ Сарајева овековечите после ноћног изласка. А од раних јутарњих сати и остале важније "тачке" Башчаршије – Бегова џамија, безистани, сокачићи око Већнице и даље ка централној трговачкој зони Улици Ферхадија – ногу пред ногу, опседају Сарајлије и гости.

Један од популарнијих кафића "Хавана" власништво је браће близанаца Ћерамида, бубњара и гитаристе из групе Плави оркестар. На листи обавезних локала које би требало посетити су и мексички ресторан "Хацијенда", даље ка урбанијем делу града, у близини католичке Катедрале "Сити паб", затим "Маш", "Хемингвеј".

Цене су знатно повољније од београдских. Кафа кошта од једне марке до марке и по, што је од 40 до 60 динара. Најскупљи коктели су седам марака или 280 динара.

Ако из Туристичког центра смештеног у главној улици узмете бесплатни каталог "Један дан кроз Сарајево" штиво ће вам показати пут даље ка српској Саборној цркви, затим старијој православној богомољи, на Вароши, за коју се претпоставља да је саграђена још у 15. веку.

Ипак, мапа за Сарајево и није неопходна. Само срце града једноставно је да се савлада а и пролазници радо објашњавају пут до сваког одредишта.