Прича о Солуну и сомуну

Прави одмор почиње удобним путовањем до жељеног одредишта. Како одабрати најефикаснији, најкомфорнији, али и најјефтинији превоз?
– Познато је – каже Добривоје Матовић из Топ турса – да избор превоза умногоме одређује и цену аранжмана. Ови трошкови, у већини аранжмана, захватају и до 60 одсто од укупне цене. Топ турс највише користи чартер летове ЈАТ-а. Авионска карта за Хургаду кошта 245 евра, а боравак у хотелу са три звездице – 119 евра. Смештај у хотелу са пет звездица кошта 269 евра. То је много јефтиније од редовног лета који уз таксе кошта око 500 евра до Египта и назад. Путницима се исплати да путују у аранжману агенције јер могу да користе многе предности хотелског смештаја, лакше се долази до виза, трансфера...

Кад је реч о Турској (Мармарис), ситуација је слична: на пример, авионски превоз кошта 155 евра, а просечан хотел 170. Топ турс не организује аутобуски превоз за Турску јер сматрају да је пут предугачак, ма колико аутобус био луксузан. Али, цена краћих тура аутобусом до Грчке, Бугарске и Црне Горе далеко је нижа него да се путује сопственим превозом, и креће се од 55 до 70 евра (повратна карта).

Александар Вучковић из Аргус турса, напротив, каже да су код њих аранжмани са аутобуским превозом много траженији, па чак и у Турску (1.500–2.000 км) путују луксузним аутобусима, јер је разлика до 150 евра по особи, у односу на авион, знатна. Ипак је лакше изабрати "земаљски" превоз за ближе дестинације, у Грчкој или Бугарској. До Халкидикија има 700 километара, до Катеринија 720, а до Крфа, чак, 1.200. Цена повратних аутобуских карата је од 3.500 до 5.500 динара.

Мада су аутобуси изузетно комфорни, после дванаест па и више сати путовања ниједан луксуз не остаје без примедби. Гранична чекања, царинске провере и колоне могу да отегну путовање.

Слободан Лепосавић из Контикија сагласан је да су авионски аранжмани знатно скупљи али и комфорнији па чине највећи део њихове понуде. Само за ближа одредишта користе аутобусе, мада су чак и неке традиционалне туре на точковима, као што су Бугарска и северна Грчка, обухватили авионским превозом. Цене чартера се крећу од 150 до 500 евра, у зависности од дестинације и хотела, што обухвата отприлике половину трошкова аранжмана. А шта је са онима који одлуче да путују сопственим аутомобилом?

На пример, путујући од Београда до Солуна, преко Македоније, поред виза за четворочлану породицу (140 евра), мора да се плати и путарина до македонске границе од око 10 евра и у Македонији око 3,50 евра (исто толико и у повратку). Зелена карта кошта око 1.000 динара, а међународна возачка дозвола 2.000 динара. Просечна цена "супера" у Грчкој је 1,06 евра, а у Македонији 0,88. Уколико за 1.500 пређених километара утрошите 150 литара бензина, што је око 160 евра, и на то додате здравствено осигурање од педесетак евра (за четворочлану породицу), рачун износи око 400 евра.

Пут у сопственој режији до Кушадасија (1.260 километара, у једном правцу) коштао би вас, по истим критеријумима (визе за Турску –10 евра, таксе за Бугарску – 10 евра), нешто мање од 400 евра, не рачунајући евентуално ноћење на пола пута.

До Будве и назад (1.100 км у оба правца) путовање аутомобилом би коштало нешто више од сто евра. Нема виза, нема путарина, тако да та околност може да буде пресудна. Толико износе и четири аутобуске повратне карте на релацији Београд–Будва.

Овом рачуницом, наравно, нисмо обухватили паузе за кафу, ручак, преноћиште...

Понуда је разноврсна, сваки начин превоза има предности и мане па је одлука – како путовати, често скопчана са околностима које нису само економске природе.